Srpski softver na bečkom Volstritu

Sabine Oler je direktorka međunarodnog odeljenja Privredne agencije Beča i odaje utisak uspešne poslovne žene, poput onih koje gledamo u holivudskim filmovima. Radi na tome da dobre poslovne prilike iz svih delova sveta usmeri ka glavnom gradu Austrije. Jedna od velikih ambicija grada Beča u poslednje vreme upravo je privlačenje stranih investicija. Cilj su im firme sa visoko razvijenim tehnologijama, bez obzira na to da li je reč o velikim kompanijama ili malim preduzećima koja tek počinju (startap).

„Potrebni su nam preduzetnici koji donose inovacije, privlače talentovane ljude i otvaraju radna mesta”, ističe naša sagovornica.

Pod njenim nadzorom sprovodi se i projekat „Bečki startap paket” koji preduzetnicima iz inostranstva omogućava upoznavanje sa ovdašnjim poslovnim ambijentom. Dobitnici „Bečkog startap paketa” besplatno dobijaju avionske karte, dvomesečni smeštaj u Beču, seminare, mrežu poslovnih kontakata, pravnu pomoć oko viza i austrijskih zakona, kao i informacije koje bi mogle biti od značaja za njihov privatni život, poput onih o međunarodnim školama za njihovu decu.

Privredna agencija traga za preduzetnicima koji donose inovacije i visoko razvijene tehnologije poput IT, medicine, farmacije... Među poslednjim dobitnicima paketa je i startap iz Srbije – „Vizlor / Brajt habitat”, novosadska firma koja se bavi informacionim tehnologijama u oblasti pametnih zgrada i interneta stvari.

„U Beču smo predstavili naše rešenje koje pametne telefone pretvara u virtuelni ključ za poslovne i stambene zgrade. To znači da korisnik putem mobilne aplikacije može da u realnom vremenu daljinski upravlja vratima zgrade i pravi virtuelne ključeve za goste”, objašnjava direktor firme Ognjen Iković.

„U okviru programa smo upoznali bečki startap ekosistem, investitore i poslovne anđele. Stupili smo u kontakt sa više od 20 kompanija koje bi nam mogle biti klijenti i lokalni partneri. To je bila dobra prilika da predstavimo našu viziju primene interneta stvari, povećamo prisutnost na evropskom tržištu i testiramo lokalno tržište. Sada istražujemo mogućnosti javnih investicija koje bi nam olakšale uspostavljanje zastupništva u Beču”, dodaje on.

Brojne mogućnosti javnog (gradskog i državnog) i privatnog finansiranja upravo se i predočavaju potencijalnim startap osnivačima koji razmišljaju da posao prošire na Beč. Kao druge prednosti ističu se brojni istraživački centri i univerziteti koji su dali i nobelovce i mogu da posluže kao mesta na kojima će budući poslodavci potražiti saradnike i ideje. Insistira se i na tome da je Beč godinama unazad, a poslednji put u martu ove godine, proglašavan za grad sa najboljim kvalitetom života na svetu zbog uslova rada i zarade, stanovanja, lečenja, obrazovanja, kulturnih i zabavnih sadržaja i nivoa zaštite okoline.

„Talentovani preduzetnici mogu da biraju gde žele da rade i žive i zato je konkurencija sa kojom se mi suočavamo velika. Beč se takmiči sa drugim evropskim gradovima i Silicijumskom dolinom. Zato uvek ističem i prednosti koje se tiču života u Beču poput one da ovde pijemo vodu iz česme, prevoz je pouzdan, grad bezbedan, a deca stranih biznismena mogu biraju između više međunarodnih škola na engleskom jeziku”, primećuje Sabine Oler.

Mada su mnogima prva asocijacija na Beč „Šenbrun”, „Prater” ili „mocart kugle”, prihodi u sektoru informacionih i komunikacionih tehnologija ovde su, kako dodaje naša sagovornica, čak četiri puta veći od prihoda u turizmu.

„Više od 200 svetskih korporacija je ovde otvorilo sedište za centralnu i istočnu Evropu. ’Majkrosoft’, HP, svi su ovde.

Beč je nešto poput lakmus papira – kompanije prvo ovde ispitaju teren pre nego što krenu na zapadnoevropsko i istočnoevropsko tržište. U Beču radi mnogo ljudi iz istočne Evrope koji poznaju tamošnje prilike i to je naša prednost u odnosu na neke druge gradove zapadne Evrope. Sa druge strane, mnogim istočnoevropskim gradovima nedostaje ono što mi, opet, imamo, a to je zapadnoevropska perspektiva”, zaključuje naša sagovornica.

Nema sumnje da je Beču jako stalo da bude poslovno čvorište. Koliko je u tome uspešan? Privukao je 77 milijardi dolara stranih investicija. U njemu se svake godine osnuje 8.500 firmi. Ovde posluje i 6.000 IT kompanija koje zapošljavaju sedam odsto zaposlenih u gradu. Nemačka farmaceutska kompanija „Beringer ingelhajm” nedavno je objavila da će u ovdašnje proizvodne kapacitete investirati pola milijardi evra.

Ostale evropske prestonice koje takođe žele da privuku strane investicije sigurno će se i same podrobnije pozabaviti poslovnim modelima poput bečkog. Ono što ovde upada u oči već na prvi pogled je da u Beču svi insistiraju na tome da su sredina sa brojnim istraživačkim centrima i kapacitetima za razvoj, da obiluju univerzitetski obrazovanim kadrovima i službama voljnim da pomognu biznisu.

U potrazi su za kreativnošću i talentom, za visoko razvijenim tehnologijama koje donose inovacije i zapošljavaju najobrazovanije. Ne reklamiraju se kao mesto sa radnom snagom koja je jeftinija nego negde drugde. I ne pokazuju zainteresovanost za dolazak najprljavijih industrija koje nude samo najprostije poslove ili za ponude da budu „sklapačnica” delova osmišljenih ko zna gde.