Живот међу звездицама за 55.000 евробирократа

Само Европска комисија, која заправо представља владу ЕУ, запошљава око 33.000 људи. Око 6.000 је запослено у главном секретаријату и политичким групама при Европском парламенту. Том броју треба додати и чланове ЕП и њихово особље. Око 3.500 њих ради у главном секретаријату при Савету ЕУ. А ту су и они у осталим европским институцијама, па се обично говори о укупно 55.000 евробирократа који живот проводе међу „жутим звездицама”. Зато медији често упиру прстом у њих због „дубоких џепова”.

Али, тачан износ њихових примања, која су у сваком случају врло велика, тешко је израчунати јер су те плате обогаћене дневницама и заиста бројним другим додацима. Крајем прошле године појавила се информација, уз позивање на немачки „Цајт”, да је распон плата у ЕУ од 2.400 до 18.000 евра бруто, а да већина запослених прима и додатак од 16 одсто за живот у иностранству. Европски комесари, њих 28, у том су систему на врху. Примају основну бруто плату више од 20.000 евра, додатак од 16 одсто, затим бонусе за репрезентацију, станарину, дневнице и додатке за децу. На почетку мандата приме и две екстраплате, осигурана им је пензија након 65. године, а примају и фамозну накнаду још две године.

Лане је пренето и да председник Европске комисије Жан-Клод Јункер и председник Савета Доналд Туск добијају бруто плату од 31.272 евра месечно. А бриселски магазин „Јуропијен војс” је, пре три године, чак писао како је администрација ЕУ најбоље плаћена у свету и да добро плаћени функционери у бројним међународним институцијама, по свему судећи, ипак могу да завиде на платама челницима ЕУ администрације.

Да су евробирократе изузетно добро плаћене и по мерилима државе у којој се налазе сведочи и наш упућени извор из Брисела, који је желео да остане анониман. Ако се, наиме, упореди плата Белгијанца који ради у неком белгијском министарству или јавној служби с платом службеника Уније, „разлика је неупоредива”. Док просветни радник у Бриселу просечно прима око две хиљаде евра, млађи саветник у европској номенклатури инкасира око пет-шест хиљада евра. Дакле, и до три пута више. Ове високе плате посленика ЕУ су, како смо чули, чак повећале и кирије у Бриселу (обично су око 1.300 евра).

Према извештају за прошлу годину, који се налази на сајту ЕК – чије је главно седиште у Бриселу, а део радних тела је и у Луксембургу – највећи број запослених – тачно 18,6 одсто – има од 35 до 39 година, а највише их је из Белгије – 16,4 процента. И поред тога што се води рачуна о томе да чиновници буду из свих држава-чланица (у којима постоји и посебан конкурс за послове у ЕУ, као што је било и када је Хрватска постала чланица), заступљеност Белгијанаца је вероватно велика због тога што се административно-техничко особље, којем иначе плате нису тако позамашне као функционерима, најчешће запошљава управо из земље домаћина.

Не може се порећи да запослени у европским институцијама имају пуно нерадних дана. Последње седмица јула и прве три седмице августа бриселска бирократија се одмара, затим, није на послу у дане око Божића и око Ускрса, а могу да одсуствују и у време нерадних верских празника у својим земљама. Уз то, они, као и ми, имају често обичај да спајају дане и тако себи обезбеде продужени распуст. Радно време им је од 9 до 18 часова, а суботе и недеље су нерадне. Уистину, дешавало се, као рецимо у време сиријске кризе пре неколико година, да су чак и у августу многи морали да прекину одморе.

Безброј пута снимана зграда ЕК, која споља делује лепо и монументално, крије заправо многе канцеларије које посетиоцима личе на некакве боксове с узаним ходницима. Многима се чини да су ванвременске. Међутим, нова зграда, отворена пре пет месеци, налик лопти, са соларним панелима, у којој се сада одржавају главни састанци ЕУ и у којој је, како смо чули од нашег саговорника, била и последња међувладина конференција са Србијом, у фебруару, делује веома модерно.

Кад је реч о Европском парламенту, он, за разлику од већине националних скупштина, ради током целе године. Сваког месеца једна пленарна седница одржава се у Стразбуру и једна, краћа, у Бриселу. Али, финансијска средства која стоје на располагању европским посланицима нису уопште мала. Како нам каже Немања Тодоровић Штиплија, уредник „Јуропијен вестерн Балканса”, који је некада радио у ЕП, бруто плата европосланика је, оквирно, око 8.500 евра, која потом буде опорезована од стране ЕУ и смањена одбицима за разна осигурања, тако да добијају око 6.600 евра. Тај износ опет могу да опорезују државе из којих посланици долазе. „У сваком случају, месечно не добијају мање од пет хиљада евра”, процењује он.

Поред тога, посланицима се надокнађују и путни трошкови у матичну изборну јединицу у пуном износу, имају право на четири хиљаде евра годишње за ванпарламентарна путовања, за разне семинаре, округле столове и дискусије, а дневнице за пленарне седнице су 300 евра. Додуше, могу бити и преполовљене, ако посланик у току дана за гласање не учествује у гласању за најмање половину аката који су на дневном реду, без обзира на то што је присутан.

Поводом високих зарада у европским институцијама, у Великој Британији се прошле године истицало да док Европом одзвања реч „криза”, европски званичници и запослени у ЕУ немају проблем да троше новац пореских обвезника на луксузне хотеле, приватне летове и скупе ручкове и вечере, елитна одмаралишта, ресторане и замкове. Тако је „Воут Лив” објавио детаље „дискреционе потрошње” за 2014. годину бриселских бирократа, тврдећи да ЕК покушава да их задржи у тајности.

Наш саговорник близак европским службама тврди, пак, да то није баш тако. Поред тога, он наглашава и да „уопште није лако” ући у институције ЕУ и да би се добио посао неопходно је положити изузетно тешке тестове, такозване Епса тестове, а конкурише по 30.000 кандидата. Насупрот општем уверењу да „живе боговски”, једно истраживање међу службеницима ЕУ показало је својевремено да свега шест одсто њих намерава да остане заувек у Бриселу, где просечно не проведу више од десет година. А памти се и како је 2012. око 90 одсто запослених у Европском савету и 10 одсто запослених у Европској комисији протестовало због најављеног смањивања плата.

По бојама кутија види се ранг

Немања Тодоровић Штиплија прича како се већина институција ЕП једанаест пута годишње сели из Брисела у Стразбур. Потребна документација преноси се у току викенда, посебним камионима. „Свако именовано или постављено лице, па и запослени, има свој пластични сандук у који већ у четвртак пре пута ставља документе за рад у Стразбуру.

Сандуци су различитих боја, што представља приоритете и ранг лица чије су власништво.

Сандук с документима чека вас испред ваше канцеларије кад допутујете у Стразбур, у понедељак по подне”, објашњава Штиплија.