Србија не доноси „лекс Агрокор”

Незванично, циљ овог састанка је да земље региона пошаљу поруку Хрватској да могу да наступају као блок, како би се спречило преливање кризе и одливање капитала. У Србији, у оквиру „Агрокора” послују „Меркатор С”, „Дијамант” из Зрењанина, „Фриком”, „Мг мивела”, „Кикиндски млин” и „Нова слога”. У њима је запослено нешто више од 11.000 радника, а трговински ланац „Меркатор”, у оквиру кога послују „Рода” и „Идеа” сарађује са више од 600 добављача.

Чини се, ипак, да је „Меркатор С” у најбољој позицији јер није директно везан за „Агрокор”, већ је у власништву „Меркатора д. д.” из Словеније. Преостале компаније директно су везане за концерн, али оно што је, срећа у несрећи, јесте да нису биле средство обезбеђења за кровне кредите које је узимала „Агрокорова” централа у Загребу. Што не значи да нису били уписивани као колатерали за кредите које су Тодорићеве компаније узимале у Србији. Опет, не треба сметнути с ума ни да је цео Тодорићев пословни систем функционисао по принципу спојених судова. Упућени кажу да проблем може да настане у августу кад „Дијаманту” из Зрењанина почиње испорука овогодишњег рода сунцокрета.

Привремени управник Анте Рамљак, кога је хрватска држава именовала да управља „Агрокором” успео је да од руске Сбербанке обезбеди позајмицу од 70 милиона евра. Тиме је практично „купио” месец дана, јер је тренутно највећи проблем концерна то што тренутно нема готовину. Како незванично сазнајемо, проблем је настао око даље кредитне подршке. Додатних 80 милиона евра, Руси нису спремни да одобре уколико Рамљак не гарантује да ће један ранији кредит (од 100 милиона евра) бити враћен с правом првенства, односно да ће се Сбербанка прва наплатити. Оно што, такође, незванично може да се чује је да Рамљак сада око даље кредитне подршке преговара са хрватским банкама, али и са хеџ фондовима, власницима ПИК обвезница. Реч је о ризичном финансијском инструменту, за којим је Тодорић посегао 2015. године, приликом куповине словеначког „Меркатора”. Овакав вид задуживања на финансијском тржишту зове се још и временска бомба јер комплетан дуг са каматом доспева у једном дану. За „Агрокор” тај тренутак је мај 2018. године када на наплату стиже око пола милијарде евра.

Уочи данашњег састанка, министар трговине и туризма Расим Љајић је гостујући у Дневнику РТС-а, рекао да је свака држава аутономна, да смо ми први започели консултације са „Меркатором” и добављачима и да је Србија показала крајње одговоран приступ проблему.

– Реч је о кризној ситуацији, ми немамо потребе ни за каквим радикалним мерама с обзиром на то да „Меркатор” послује стабилно, измирује потребе са мањим добављачима, са великим добављачима има посебне уговоре. Док је све у границама закона, немамо потребе за неким мерама. Стабилизација „Агрокора” и у Хрватској имала би утицај на пословање „Меркатора”, објаснио је Љајић.

Мишковића интересују Тодорићеве фирме

Потпредседник „Делта холдинга” и генерални директор „Делта аграра” Иван Костић наговестио је могућност да се нека од компанија из састава „Агрокора”, која ће проћи кроз процес реструктурирања, оснажи капиталом „Делте”.

„Ми смо као компанија изузетно стабилни, поседујемо снажан финансијски потенцијал који се у одређеном тренутку може искористити да се нека од компанија из састава „Агрокора”, која ће проћи кроз процес реструктурирања, доста оснажи и поново постане респектабилан играч на тржишту“, поручује Костић у интервјуу загребачком „Пословном дневнику”.