Srbija ne donosi „leks Agrokor”

Nezvanično, cilj ovog sastanka je da zemlje regiona pošalju poruku Hrvatskoj da mogu da nastupaju kao blok, kako bi se sprečilo prelivanje krize i odlivanje kapitala. U Srbiji, u okviru „Agrokora” posluju „Merkator S”, „Dijamant” iz Zrenjanina, „Frikom”, „Mg mivela”, „Kikindski mlin” i „Nova sloga”. U njima je zaposleno nešto više od 11.000 radnika, a trgovinski lanac „Merkator”, u okviru koga posluju „Roda” i „Idea” sarađuje sa više od 600 dobavljača.

Čini se, ipak, da je „Merkator S” u najboljoj poziciji jer nije direktno vezan za „Agrokor”, već je u vlasništvu „Merkatora d. d.” iz Slovenije. Preostale kompanije direktno su vezane za koncern, ali ono što je, sreća u nesreći, jeste da nisu bile sredstvo obezbeđenja za krovne kredite koje je uzimala „Agrokorova” centrala u Zagrebu. Što ne znači da nisu bili upisivani kao kolaterali za kredite koje su Todorićeve kompanije uzimale u Srbiji. Opet, ne treba smetnuti s uma ni da je ceo Todorićev poslovni sistem funkcionisao po principu spojenih sudova. Upućeni kažu da problem može da nastane u avgustu kad „Dijamantu” iz Zrenjanina počinje isporuka ovogodišnjeg roda suncokreta.

Privremeni upravnik Ante Ramljak, koga je hrvatska država imenovala da upravlja „Agrokorom” uspeo je da od ruske Sberbanke obezbedi pozajmicu od 70 miliona evra. Time je praktično „kupio” mesec dana, jer je trenutno najveći problem koncerna to što trenutno nema gotovinu. Kako nezvanično saznajemo, problem je nastao oko dalje kreditne podrške. Dodatnih 80 miliona evra, Rusi nisu spremni da odobre ukoliko Ramljak ne garantuje da će jedan raniji kredit (od 100 miliona evra) biti vraćen s pravom prvenstva, odnosno da će se Sberbanka prva naplatiti. Ono što, takođe, nezvanično može da se čuje je da Ramljak sada oko dalje kreditne podrške pregovara sa hrvatskim bankama, ali i sa hedž fondovima, vlasnicima PIK obveznica. Reč je o rizičnom finansijskom instrumentu, za kojim je Todorić posegao 2015. godine, prilikom kupovine slovenačkog „Merkatora”. Ovakav vid zaduživanja na finansijskom tržištu zove se još i vremenska bomba jer kompletan dug sa kamatom dospeva u jednom danu. Za „Agrokor” taj trenutak je maj 2018. godine kada na naplatu stiže oko pola milijarde evra.

Uoči današnjeg sastanka, ministar trgovine i turizma Rasim Ljajić je gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da je svaka država autonomna, da smo mi prvi započeli konsultacije sa „Merkatorom” i dobavljačima i da je Srbija pokazala krajnje odgovoran pristup problemu.

– Reč je o kriznoj situaciji, mi nemamo potrebe ni za kakvim radikalnim merama s obzirom na to da „Merkator” posluje stabilno, izmiruje potrebe sa manjim dobavljačima, sa velikim dobavljačima ima posebne ugovore. Dok je sve u granicama zakona, nemamo potrebe za nekim merama. Stabilizacija „Agrokora” i u Hrvatskoj imala bi uticaj na poslovanje „Merkatora”, objasnio je Ljajić.

Miškovića interesuju Todorićeve firme

Potpredsednik „Delta holdinga” i generalni direktor „Delta agrara” Ivan Kostić nagovestio je mogućnost da se neka od kompanija iz sastava „Agrokora”, koja će proći kroz proces restrukturiranja, osnaži kapitalom „Delte”.

„Mi smo kao kompanija izuzetno stabilni, posedujemo snažan finansijski potencijal koji se u određenom trenutku može iskoristiti da se neka od kompanija iz sastava „Agrokora”, koja će proći kroz proces restrukturiranja, dosta osnaži i ponovo postane respektabilan igrač na tržištu“, poručuje Kostić u intervjuu zagrebačkom „Poslovnom dnevniku”.