„Ресавица” без првог човека

Колика су тренутна дуговања компаније и каква је финансијска ситуација, нисмо успели да сазнамо јер се Бранка Ћеловић, извршни директор за економско-финансијске послове, није јављала на телефон.

Једино смо сазнали да су дуговања на име сменског рада готово исплаћена и да се износе око девет милиона динара, али на заштићеном рачуну компаније има новца, па ће ускоро и то бити измирено.

Реч је о дуговању на име извршних пресуда по тужбама 4.000 рудара за неисплаћен сменски рад од 2005. до 2014. године. Држава је за ове намене издвојила 1,5 милијарди динара. На име боловања, повреда на раду и штета компанија радницима дугује око 80 милиона динара, али и за то постоји новац на рачуну.

Држава је обећала и 600 милиона динара за почетак затварања рудника „Вршка чука”, „Боговина”, „Ибарски рудници” и „Јасеновац” и за социјални програм радника који ће остати без посла. Кокерић каже да новац још није стигао, али да су почели да раде пројектну документацију.

Затварање рудника требало би да траје од три до пет година.

У плану је била и модернизација рудника „Соко” и „Рембас”, а држава је обећала да ће за то да издвоји 10 милиона евра. Реч је о чешком кредиту, па би део опреме био њихов.

Стеван Џелатовић, бивши вршилац дужности директора, почетком године, када је држава решила да уложи новац у затварање једних и модернизацију других рудника, оценио је да би по завршетку тог процеса производња била знатно повећана.

Рудник „Соко”, на пример, могао би да утростручи производњу и уместо досадашњих 100.000 тона, произведе 300.000 тона угља годишње, колико би могао да даје и „Рембас”. Према његовој процени, ЈП ПЕУ „Ресавица” могло би годишње да производи 800.000 тона угља.

У ових девет рудника месечно се ископа од 40.000 до 43.000 тона угља, односно 580.000 тона угља годишње, што је уобичајена просечна производња.