Овчарски вишебој у селу Сакуле

Сакуле– Овце, говеда, чобани, пси пулини, народне песме и игре привукле су протеклог викенда мноштво посетилаца у банатско село Сакуле, на традиционални „Овчарски дан”. Најспектакуларнији програм манифестације била је трка магараца, верних пратилаца чобана и стада, којој је присуствовало близу 2.000 гледалаца. Све то говори да је „Овчарски дан” утврдио своје место на војвођанском туристичком „менију”, а кад већ помињемо јеловник, ваља рећи да су посетиоци имали прилику да у Сакулама пробају барем педесетак оригиналних банатских специјалитета.

Чак 44 колекције оваца изложили су банатски овчари, а било је и неколико гостију с друге стране Дунава. Жири је прогласио и најбоље на овој смотри: у конкуренцији домаће расе цигаја, Адам Неда из Уздина изложио је најбољег овна и победничку колекцију оваца, најлепшу шиљежад имао је Богдан Влашић из Избишта, а најлепшу јагњад Драган Небригић из Иланџе. У конкуренцији оваца белих глава, увозних врста које се све више шире на овим просторима победиле су овце расе бергамо Слободана Митића из Смедерева и овнови расе виртемберг Негована Јалића из Угриноваца.

Како се на скупу у селу Сакуле могло чути, од 1985. до 2005. број грла оваца у Србији пао са 2,5 на 1,5 милиона. Разлози су претежно у томе што за месом ове домаће животиње није било редовне потражње. Ипак, у последње време се овчарство опоравља, држава нуди субвенције, па произвођачи могу да добију до 350.000 динара, с тим да у развијеним подручјима треба да врате 30 одсто, а у неразвијеним 25 процената од добијене суме. Овчарство подупиру и локалне самоуправе разним фондовима и оснивањем удружења која помажу развоју ове врсте сточарства. Све се више шире такозване овце белих глава које су меснате, а оне које дају доста вуне, као домаћа цигаја, полако изумиру. Цена килограма вуне је око двадесет динара, овца дадне од три до пет килограма, а шишање је од 100 до 150 динара. Често се по селима и пашњацима може видети бачена вуна, јер је нико неће.

Горан Јаћимовски из Качарева, један од овчара са којим смо разговарали, каже да је пре девет година оставио таксирање у Панчеву и почео да се бави овчарством.

– Имам 38 оваца и 11 овнова и бавим се приплодним материјалом. Ова врста оваца се тови за тржиште и јагње достиже цену до 150 евра. Бавим се и синхронизацијом, односно планирањем јагњења оваца по жељи одгајивача. Овчарство се све више исплати и њему се окреће све више младих – каже Јаћимовски.

Пример за потврду реченог је и Александар Вијатов, осамнаестогодишњак из Томашевца, који се школује за ветеринарског техничара, али се са оцем увелико бави овчарством. Како нам је рекао, планира да стадо од 35 грла прошири на 500.

Сакуљанин Милан Пиперски има 220 оваца и 110 јагњади. Каже нам да би сву јагњад задржао и тако увећао стадо, али од државе очекује да нађе тржиште, да организује сточаре и да њихове производе пласира у иностранство.