Ресавска пећина отворена пре 45 година
Деспотовац – Ресавску пећину, коју су пастири случајно открили пре 55 година и која је после десетогодишњег истраживања за посетиоце отворена 22. априла 1972. године, лане је посетило 50.000 туриста.
Према речима Милице Петровић, директорке ЈП „Ресавска пећина”, толико љубитеља овог природног драгуља Горње Ресаве било је пре десетак година, а онда је број посетилаца опадао.
Она се нада да ће адреналински парк, који је отворен за ускршње празнике, допринети да још више туриста дође у овај крај, нарочито странаца, који се веома интересују за овај вид рекреације и забаве.
– Адреналински парк има петнаестак различитих препрека, попут висећих мостова и сајли, зиплајна, Тарзана са узенгијама, греда разних формација. У другој фази, чију реализацију ћемо започети чим се заврше екскурзије, направићемо адреналински парк за децу до осам година. Препреке, које ће бити на само метар од земље, биће лакше за прелажење – наводи директорка.
Прву фазу изградње адреналинског парка финансирало је Министарство пољопривреде и заштите животне средине, које је у последње две године уложило доста средстава, а само лане је обезбедило пет милиона динара.
Захваљујући томе, осветљен је део стазе за шетање до извора „Велико врело”, док ће ове године бити осветљена стаза до водопада „Бук”, високог 20 метара, који ће бити осветљен расветом која мења боје.
– Веома је битно што смо добили новац и за чуваре природе, који брину о два заштићена подручја – споменику природе „Лисине” и споменику природе „Ресавска пећина”. Новац је обезбеђен и за штампање биоразградивих кеса које се деле посетиоцима хидрокомплекса „Лисине”, тако да је проценат загађења овог заштићеног подручја доста смањен – додаје директорка Петровић.
Колико је овај живописан крајолик јединствен можда најбоље говори податак да Влада Републике Србије и Завод за заштиту природе планирају да подручје Кучај – Бељаница наредне године прогласе националним парком Србије. То ће, вероватно, бити највећи национални парк у Србији, а несумњиво је да је овај предео јединствен по девичанским, такозваним нетакнутим шумама, којих нема нигде у Србији.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


