Шишао Чумета и Легију

Ранко Нинковић је, вероватно, особа која је ошишала највише притвореничких глава у Србији. Каже да им не зна тачан број, али да има утисак да је „у питању пола Београда”. За шест година, колико ради као мушки и женски фризер у београдском Окружном затвору, шишао је многе „виђеније” из Бачванске. Криво му је, признаје, што није „средио” бившег председника Слободана Милошевића и то само зато што га, како каже, није затекао.

– До „Сабље” и није било толиког посла, али после… – застаје Нинковић и уздахује, па уз осмех наставља. – Шишао сам све „познате” притворенике. Кристијана Голубовића, Љубишу Буху Чумета, Андрију Драшковића, Френкија Симатовића, Милорада Улемека Легију, али и све из „земунског клана”. Веома су захтевни када су у питању фризуре. Али су и изузетно коректни и, што би се рекло, прави професионалци. Не зановетају. Сви желе да изгледају лепо. И због судије и због родбине, али и висине казне. Мисле да ће им фризура умањити казну. Ма, има их разних.

Фризуру која се највише тражи унутар ЦЗ-а, Нинковић и његов колега са којим ради, назвали су „бачванка”. Смејући се, објашњава да име све говори. То је, каже, „један-три фризура”, а на молбу да објасни како изгледа, као из топа одговара „ма, оваква као моја”. Уз непрестани осмех, додатно појашњава да се приликом фазонирања овакве фризуре оставља милиметар косе са стране, а три на врху главе. Само једном реченицом разбија илузију да се притвореници шишају у посебној просторији, направљеној искључиво за фризерај.

– Ма, каква просторија – одмахује руком затворски фризер. – Шишамо их „по блоковима”. Ставимо столицу у ходник, продужни гајтан у који укључујемо машиницу „убодемо” у струју, а маказе и други алат стављамо на радијатор. Слабо шта причамо међусобно. У ствари, шта ту има и да се каже. Углавном све почиње реченицом „добар дан, како ћемо”, а завршава са „жив био брицо”. Да не грешим душу, има и оних који воле да причају, да се шале. Али, има и оних који се жале. Жељни су да поразговарају са неким. Па, њима и излазак из ћелије у ходник много значи. Приметио сам да воле да се „у истом трошку” и ошишају и испричају.

Нинковић је и женски фризер. Каже да притворенице нису много захтевне, али да њихово шишање, ипак, траје знатно дуже од мушког. Стручно објашњава да код жена коса мора да се „одваја” и да то захтева додатно време. Притвореницама је, објашњава, битно искључиво да се скрате „процветали” врхови косе. Цеца Ражнатовић је, напомиње, одустала од шишања. Нинковић претпоставља да се надала брзом изласку на слободу, па да је то разлог. Била је убеђена, каже, да у затвору не постоји женски фризер.

На опаску да су на суђењима могле да се виде притворенице са израслом, неофарбаном косом, Нинковић се брани:

– У последње време добијају фарбу од куће, па се међусобно „сређују” по собама.

Отворено прича и о „клијентели” из такозваног „Хајата”. Каже да су тамо много захтевнији. Али, не у смислу да извољевају, него да избегавају машиницу. Пристају на шишање маказама. У питању су, појашњава Нинковић, класичне фризуре код којих „машиница не ради”. Никада му, тврди, рука није задрхтала.

– Било је, можда, страха када сам почињао. И то само зато што никада нисам имао додира са оваквим сојем људи. Све је било другачије него на претходном месту на којем сам радио. И муштерије и амбијент. Сада више и не размишљам о томе. Професионалац сам. Није ми важно да ли шишам оног што га приказују у Другом дневнику или некога потпуно непознатог. Испоштујем човека – наводи Нинковић.

Објашњава да не намерава да мења посао, јер идеалног нема. Као предности оцењује чињеницу да ради у државној фирми, да је плата, иако није нека, редовна, да има бенифицирани радни стаж.

– Навикао сам се. Дођем у пола осам, наштелујем апарат, подмажем га, направим план и излазим „на блок”. Одрадимо шта је планирано за тај дан. Некада је то више, а некада мање. Све у свему, производња не трпи. Сви су, за сада, задовољни – објашњава фризер.

Дешавало се, каже, да га бивши притвореници сретну на улици. Углавном их не препознаје. Тек када га поздраве и ослове са „брицо”, схвати одакле их зна.