Пола века фабричког листа „Пољоиндустрија”

Али, досадашњи бројеви „Пољоиндустрије” не пружају само увид у активности ПКБ-а, већ представљају релевантну грађу за проучавање ширих привредних и друштвених тема којима су се новинари овог медија бавили кроз пет деценија постојања. И којима се баве и даље.

Све је почело 27. марта 1967. године изласком првог броја на чијој је насловној страни доминирао текст „Пословни резултати по завршном рачуну усвојеном на седници Радничког савета од 25. фебруара 1967. године”.

Управо је Раднички савет ПКБ-а због информисања запослених иницирао покретање гласила које ће наредних деценија прерасти у један од најугледнијих фабричких листова у Србији и СФРЈ. За то је умногоме заслужан професор Ђура Стевановић, оснивач и први главни и одговорни уредник новина, доајен српске социологије села и пољопривреде.

Он није био новинар, али се држао старог новинарског правила да није срамота не знати, већ не знати ко зна. Зато је у десетак година његовог мандата „Пољоиндустрија” ангажовала афирмисане уреднике масовних штампаних медија као редакторе по потреби.

„Лист је добио име на основу интерног конкурса међу запосленима. Редакцију је тада чинило двадесетак новинара, а имали смо и развијену дописничку мрежу у свим местима Југославије где је ПКБ имао своје центре. Тим ОУР-има су били прилагођени садржај и дистрибуција, па смо, на пример, у Обреновац слали само оне примерке истог броја у којем се пише и о тамошњим погонима”, каже Стевановић за „Политику”.

Баш из „Пољоиндустрије” се може дознати да је 1970. године ПКБ имао 64 таква ОУР-а од Марибора до Ђевђелије с укупно 15.000 радника. Насловне стране овог листа у минулих пет деценија не одају само занимљивости из живота комбината, јер је овај медиј пратио и друге догађаје, попут доношења Устава 1974. године.

Наслови појединих чланака се и данас чине актуелним, као што је „Увозимо уместо да извозимо пољопривредне производе” из 1973. године. Из реферата Ђуре Стевановића објављеног у „Пољоиндустрији” могло се дознати и да је 1977. у Југославији постојало више од 1.500 фабричких листова с укупним тиражом од око 3,5 милиона примерака.

Кад је реч о интерним темама, „Пољоиндустрија” је извештавала о сарадњи ПКБ-а с пословним партнерима из Италије, Кине, СССР-а, Алжира или компанијом „Унилевер”, као и о посетама високих страних државних делегација, које су југословенски домаћини по правилу водили у обилазак овог привредног гиганта.

Међу њима су, како је бележио овај лист, били и Раул Кастро, тадашњи први потпредседник кубанске владе, председници Пакистана Мохамед Зиа ул Хак и Танзаније Џулијус Њерере и совјетски премијер Алексеј Косигин. Ни посете југословенских и српских званичника, наравно, нису остале незабележене – од Тита до Зорана Ђинђића и Бориса Тадића.

Међу најживописнијим насловним странама „Пољоиндустрије” је она из новембра 1974. године с фотографијом припадника ЈНА у њивама ПКБ-а уз наднаслов и наслов „Заједничким напорима војника, омладине и радника: Скидање летине приводи се крају”.

Испод тог текста најављен је интервју с Оскаром Давичом под насловом „Прави писац је увек комуниста”. Ништа мање занимљиве нису ни насловнице из ратних времена, попут оне из новембра 1991. с насловом „Сејати, а не ратовати”. У јеку НАТО бомбардовања Србије „Пољоиндустрија” је објавила репортажу „Срце јаче од томахавка” с радницима комбината који су даноноћно правили живи штит на Панчевачком мосту.

Посебно горак укус остављају текстови о признањима која су на међународним сајмовима добили производи одавно угашених погона ПКБ-а, као што је виљамовка „Воћарских плантажа”.

Из свега овога, јасно је зашто су фабрички листови у друштвеним наукама релевантан извор чак и за докторске дисертације. Они који буду хтели у Србији да анализирају „Пољоиндустрију”, ускоро ће то моћи да учине кликом миша, каже садашња главна и одговорна уредница Весна Гајић.

„У сарадњи с Библиотеком ’Милутин Бојић’ прошле године смо започели дигитализацију свих бројева. Неки се већ могу наћи на сајтовима те институције и ПКБ-а, на којима ће бити доступна и цела дигитална архива”, каже она.

На прослави одржаној у четвртак у седишту ПКБ-а у Падинској Скели, овај лист добио је Златну повељу Удружења новинара Србије.