Мала ушара „најурбанија” сова

– Ти позиви се углавном односе на утине или, како их још називамо, мале ушаре. Утина је „најурбанија” сова и редовно се гнезди у насељима широм Србије, у преотетим гнездима сврака и врана. То је врста сове са којом наши суграђани најпре дођу у контакт. Младунце утина најлакше ћете препознати по продорном и дуготрајном цијукању, налик на шкрипу љуљашке, у вечерњим и ноћним сатима. У природи младунаца утине је да излазе из гнезда, шетају по околним гранама и тада често падају на тло. На земљи постају жртве паса и мачака и тада је помоћ људи драгоцена – каже Милан Ружић, из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

Он објашњава да је најбоља помоћ коју људи могу да укажу ако нађу младунца утине на тлу да га попну на неку вишу грану дрвета где су га нашли, јер без обзира на то што није више у гнезду, родитељи ће наставити да долећу и да га хране.

– Ако је мала сова видно повређена, онда јој је потребна стручна помоћ ветеринара. Да се брига према овим пернатим суграђанима вишеструко исплати показују нам скорија истраживања која показују да једна породица утина за годину дана поједе до 10.000 глодара. На овај начин сове нам уштеде милионе евра које бисмо потрошили на тровање глодара и тиме довели у опасност живот и здравље људи и животиња. Осим тога оне остварују вишеструку добит нашим пољопривредним произвођачима. Рецимо глодар на годишњем нивоу може да поједе око 20 тона сточне хране, а тиме могу да се исхране две високомлечне краве. Од њиховог млека месечно може да се заради и до 700 евра, па је онда евидентно колико су сове значајне – напомиње Ружић и апелује на суграђане да буду толерантни према совама и да их не прогањају и повређују због оглашавања које им понекад смета.

– Утина је строго заштићена врста за чије повређивање и убијање је предвиђена казна од 200.000 динара – истиче Ружић.