Само једна нова зграда у Краљеву

– Тако испада, а претходних година, када је овде било истовремено и око 15 градилишта, искоришћене су најбоље локације. Можда би ту било још простора за градњу, али су бројни делови града под неком врстом заштите и ту имамо сталне полемике са надлежнима у овдашњем Заводу за заштиту споменика културе. Уз то, паду обима градње допринео је и пад куповне моћи потенцијалних купаца, али и ситуација да су инвеститори остали без новца. На њихову невољу сада су купци, после свих превара, постали опрезни па се више траже половни него нови станови – објашњава нам Звонко Ковачевић, начелник градског одељења за урбанизам.

Све то повлачи и низ других невоља: бројне грађевинске фирме једва преживљавају, на ретке конкурсе за извођење радова јавља се најмање њих десетак, на складиштима грађевинског материјала је продаја преполовљена, а грађевински радници одлазе у друге градове, највише пут Београда...

У тако снажној локалној конкуренцији власници грађевинских фирми све чешће и негодују тврдећи да „у Краљево из других градова може доћи и градити ко код хоће, а нама је таква проходност на страни често, на разне начине, неправедно ускраћена”. Краљевачки грађевинци указују и на једну нелогичност: градња јесте опала, што значи и понуда станова, али су цене нових све ниже. Тако се у самом центру града може купити нови стан чак за око 800 евра по квадрату, а мало даље, рецимо у близини градске велике пијаце, за две стотине евра мање по квадрату, а половни станови се продају за око пет стотина евра за квадрат. Реч је о зградама у којима постоји централно грејање, лифт и све друге погодности.

Шта је, поред поменутог недостатка атрактивних локација и јаке конкуренције још довело до овог стања у краљевачком грађевинарству?

Више власника грађевинских фирми нас подсећају да су пре највише десетак година овде преко ноћи ницала градилишта стамбених зграда. Тискали су се градитељи између постојећих објеката, рушене су старе куће и ту подизани темељи за нове вишеспратнице. Била је велика потражња грађевинских парцела, а у посао градње станова за тржиште, поред грађевинаца улазили су и многи из других занимања. Мамила их је добра и брза зарада, јер „квадрати” су били на цени, а купаца знатно више од броја понуђених станова на овдашњем тржишту. Тако је 2007, 2008. и 2009. године продавано око 650 станова годишње. Цене квадрата су биле скоро двоструко виша, а сада се од почетка ове године такорећи на прсте се могу пребројати купци нових станова па у неколико раније саграђених зграда увече „светли” тек понеки прозор.

На то је сигурно утицао и долазак око 20.000 избеглих лица у Краљево, који су најпре нагло подигли тражњу, а касније, кад су ови досељеници увидели да овде нема посла ни за домаће становништво, одлазе даље и купљене станове нуде на продају и онда тако повећавају понуду. Затим је дошло до пада куповне моћи становништва, уз то и веће опрезности „бескућника” када је у питању задуживања код банака с обзиром на све нестабилније економске прилике. Власници грађевинских фирми признају и утицај неодговорности, тј. ранијих превара купаца станова од неких њихових колега па сада нови купци улажу новац у куповину стана тек када се зграда окрови или за њу добије употребну дозволу, док су ранији назовиинвеститори, продајући станове који ће тек бити саграђени, зграду такорећи подизали туђим новцем.    

Тако је међу овдашњим грађевинцима све мање оптимизма у повратак дана када су краљевачке фирме градиле диљем Србије, а поред Краљева понајвише у Београду, Косовској Митровици... Истина, мало наде буде субвенција државе и све повољнији кредити за потенцијалне купце станова као и све подношљивији услови банкарског кредитирања потенцијалних инвеститора у грађевинарству, а рачуна се и на почетак одавно најављеног подизање читавог насеља, око 360 нових станова у оквиру пројекта обнове дела града дуж Доситејеве улице, оштећеног у земљотресу.