Спасавање живота заборављеном методом

– Пре него што сам то добила, имала сам упалу вена. Нога ми је била тврда и упаљена. Добила сам терапију али сам доста радила па ми се здравствено стање погоршало. У болници сам лежала око три недеље. Сада се осећам препорођено – каже за „Политику” Оливера Брестовац.

Због тежине случаја, лекари ВМА су одлучили да код ове пацијенткиње примене хируршку методу лечења вађења тромба из тела, која је последњих деценија постала заборављена, због појаве савремених лекова и апарата.

Пуковник професор др Радоје Илић, начелник Клинике за кардиохирургију ВМА, појашњава да је захват коју су применили изузетно редак, јер га је модерна хирургија одбацила и заборавила.

– Код наше пацијенткиње је крв била толико осиромашена кисеоником, да је она једноставно падала у несвест стално. Неуролози су добро проценили да није реч о неуролошком проблему и да је реч о кардиолошком проблему, масивној плућној тромбоемболији – истакао је др Илић.

Пацијенткиња није имала карактеристичне знаке тромбоемболије попут гушења, отежаног дисања, крвавог избљувка, што се у таквим случајевима догађа. После снимања на скенеру видело се да постоје угрушци у плућима и донета је одлука да се уради хитна интервенција како би жени био спасен живот. Операција, приликом које су лекари морали жени да зауставе рад срца на 35 минута, трајала је неколико сати.

– Ово је изванредан пример добре сарадње КБЦ „Земун” и ВМА. И њихови и наши лекари су на ултразвучном прегледу видели редак феномен – у једној малој рупици се заглавио тромб, на зиду између леве и десне преткоморе срца. Налазио се као на клацкалици, што ми у литератури зовемо јашући тромб. Извадили смо га између преткомора, затим смо извадили још један између леве и десне стране плућа, а на крају је дошло до проблема са вађењем каниле из горње шупље вене, која доводи венску крв из горњег дела тела. Тада смо утврдили да се ту налази још један тромб, па смо успели и њега да извадимо. Рад срца пацијенткиње смо поново успоставили. После тога смо пратили постоперативни ток и није било компликација – истиче др Илић.

Данас се углавном код пацијената са овом дијагнозом дају медикаменти који га разарају и топе. Да би се спречио долазак тромба у плућа поставља се својеврсна врста филтера, а ту су и комбиноване методе које користе разне катетере који се увлаче у плућне артерије и истовремено механичким разбијањем са фармаколошким средствима растварају угрушке и омогућавају нормалан проток крви.

– И поред свега тога, нажалост, највећи број неоткривених плућних емболија у свету се открије на обдукцији, тек када људи изгубе живот.

Све што се дешава у организму има свој разлог. И треба наћи објашњење зашто се нешто догађа. То је важно како бисмо пацијенткињи дали праву терапију и како се проблем не би поново јавио – каже др Илић.

За добру хируршку операцију, појашњава наш саговорник, неопходне су две ствари: брзина мисли и финоћа покрета. Зато је важно да стручњаци у хируршкој сали брзо мисле и употребе метод који је најбољи за сваког пацијента понаособ.