Spasavanje života zaboravljenom metodom

– Pre nego što sam to dobila, imala sam upalu vena. Noga mi je bila tvrda i upaljena. Dobila sam terapiju ali sam dosta radila pa mi se zdravstveno stanje pogoršalo. U bolnici sam ležala oko tri nedelje. Sada se osećam preporođeno – kaže za „Politiku” Olivera Brestovac.

Zbog težine slučaja, lekari VMA su odlučili da kod ove pacijentkinje primene hiruršku metodu lečenja vađenja tromba iz tela, koja je poslednjih decenija postala zaboravljena, zbog pojave savremenih lekova i aparata.

Pukovnik profesor dr Radoje Ilić, načelnik Klinike za kardiohirurgiju VMA, pojašnjava da je zahvat koju su primenili izuzetno redak, jer ga je moderna hirurgija odbacila i zaboravila.

– Kod naše pacijentkinje je krv bila toliko osiromašena kiseonikom, da je ona jednostavno padala u nesvest stalno. Neurolozi su dobro procenili da nije reč o neurološkom problemu i da je reč o kardiološkom problemu, masivnoj plućnoj tromboemboliji – istakao je dr Ilić.

Pacijentkinja nije imala karakteristične znake tromboembolije poput gušenja, otežanog disanja, krvavog izbljuvka, što se u takvim slučajevima događa. Posle snimanja na skeneru videlo se da postoje ugrušci u plućima i doneta je odluka da se uradi hitna intervencija kako bi ženi bio spasen život. Operacija, prilikom koje su lekari morali ženi da zaustave rad srca na 35 minuta, trajala je nekoliko sati.

– Ovo je izvanredan primer dobre saradnje KBC „Zemun” i VMA. I njihovi i naši lekari su na ultrazvučnom pregledu videli redak fenomen – u jednoj maloj rupici se zaglavio tromb, na zidu između leve i desne pretkomore srca. Nalazio se kao na klackalici, što mi u literaturi zovemo jašući tromb. Izvadili smo ga između pretkomora, zatim smo izvadili još jedan između leve i desne strane pluća, a na kraju je došlo do problema sa vađenjem kanile iz gornje šuplje vene, koja dovodi vensku krv iz gornjeg dela tela. Tada smo utvrdili da se tu nalazi još jedan tromb, pa smo uspeli i njega da izvadimo. Rad srca pacijentkinje smo ponovo uspostavili. Posle toga smo pratili postoperativni tok i nije bilo komplikacija – ističe dr Ilić.

Danas se uglavnom kod pacijenata sa ovom dijagnozom daju medikamenti koji ga razaraju i tope. Da bi se sprečio dolazak tromba u pluća postavlja se svojevrsna vrsta filtera, a tu su i kombinovane metode koje koriste razne katetere koji se uvlače u plućne arterije i istovremeno mehaničkim razbijanjem sa farmakološkim sredstvima rastvaraju ugruške i omogućavaju normalan protok krvi.

– I pored svega toga, nažalost, najveći broj neotkrivenih plućnih embolija u svetu se otkrije na obdukciji, tek kada ljudi izgube život.

Sve što se dešava u organizmu ima svoj razlog. I treba naći objašnjenje zašto se nešto događa. To je važno kako bismo pacijentkinji dali pravu terapiju i kako se problem ne bi ponovo javio – kaže dr Ilić.

Za dobru hiruršku operaciju, pojašnjava naš sagovornik, neophodne su dve stvari: brzina misli i finoća pokreta. Zato je važno da stručnjaci u hirurškoj sali brzo misle i upotrebe metod koji je najbolji za svakog pacijenta ponaosob.