Кад УНС запишти

Тада је, на пажљиво припремљеном самиту на Златибору у хотелу „Мона”, Љ. С. изабрана по други пут. Реизбор, наравно, није омануо, баш као ни први, додуше „буран”, четири године пре тога, у Врњачкој Бањи.

Сада је заказана нова изборна Скупштина, 6. и 7. маја. Тог викенда, скупштина ће бити по истом лојалти и комби-бус сценарију у хотелу „Парк” са четири звездице, на обали Моравице, са СПА центром и покривеним базеном, у Ивањици. Трошкове сноси, као и раније – УНС, односно намирује се од наших чланарина и, ваљда, спонзора.

Пре него што је обнародовано на интернет билтену УНС-а, сазнала сам да ће кандидат за председника бити Владимир Радомировић, познат по борби против корупције преко портала „Пиштаљка”, као и то да још актуелна председница не жели да се поново кандидује, него чезне да буде у – Суду части!

Ово друго ме је дискретно ошамарило, будући да сам искусила деловање Љиљане Смајловић у „Политици”. Како повезати част са флагрантним кршењем ауторских права и интелектуалне својине, када је са групом најближих сарадника, кумова и старих сватова, за баснословне паре редизајнирана „Политика”, уз уклоњено оригинално заглавље. 

За председничког кандидата УНС-а излобирани Владимир Радомировић нема ни факултетску диплому, али зато има вртоглаву каријеру. Успео је да постане заменик уредника Спољнополитичке рубрике „Политике”, а током 2008. и заменик главне уреднице Љиљане Смајловић. (Мала дигресија: у време када је, 1973, рођен Радомировић, на конкурс „Политике” за новинаре јавило се нас више од 300 кандидата, уз обавезан услов: доказ о завршеном факултету! Међутим, то је чини се плусквамперфект, дипломе данас постају вишак од кога глава боли.)

Смењивањем Љиљане Смајловић, у време Тадића, нови главни уредник „Политике” Драган Бујошевић захвалио је на сарадњи и пулену Љ. С. – Владимиру Радомировићу. Ипак, он не посустаје, па и без дипломе, пошто „говори два језика и чита на још два”, успева да 2014. године добије једногодишњи боравак на Харварду, где је похађао постдипломске курсеве! И не само то, држао је и предавања о корупцији и заштити узбуњивача, како пише у његовој биографији, објављеној на сајту УНС-а.

Борац против корупције, без факултетске дипломе, на престижном Харварду држи предавања и похађа постдипломске курсеве!? А ми се чудимо толиким купљеним дипломама, магистратурама, докторатима напредњака. С којим правом их прозивају такви који се у име новинарске бранше боре против корупције? Или и овде владају двоструки аршини?

Успон Радомировића се, пак, наставља. Члан УНС-а постао је тек 2009, члан Управе 2013, а члан Извршног одбора 2016, одакле и пикира на место – председника!

У Ивањицу се полази специјалним аутобусима из Новог Сада, Београда и Грачанице, а кворума ће, слутим, сигурно бити. Морам да поменем и колегу Слободана Ћука који свој текст под насловом ‚‚Зар вас баш нимало није срамота“, у Билтену УНС-а, овако завршава: ‚‚Овај коментар вероватно нећете да објавите, као ни један у којем сам тражио вашу смену, поништење срамног Статута из Брзећа и избор новог руководства. Како ми се чини – ускоро ћете се сами распустити ако овако наставите”.

И још један коментар на сајту УНС-а подвлачи да су предлози нетранспарентни, баш као и додељивање новинарских признања по систему „ја теби, ти мени”. Следи и наслов „Брука” с нагласком да је ово „дно дна”, да је кандидат за председника без факултета, садашњи и будући председник Извршног одбора УНС-а без факултета. „Па зар свако може да буде новинар? Па издали сте професију у медијској реформи, шта даље тражите...”

До 29. априла примају се примедбе на кандидатуре у УНС-у. Пошто ни мени једном приликом нису објавили коментар, одлучила сам, ево, да се овако јавно огласим. Немам илузију да нешто могу да променим. Баш као ни пре четири године. Исто друштво, иста екипа, исти дувач у „Пиштаљку”... И исти харвардски предавач без факултетске дипломе.

*Новинар