Грчке, градске народне песме

Темпераментни грчки дух дочаран је мелодијама у сали Београдске филхармоније која је била пуна као кошница. Mногим посетиоцима није било тешко да стојећи уживају у наступу ансамбла вокалне уметнице. На сцени су је пратили Сотирис Балас, гитара и вокал, Јоргос Карамфилис, бузуки, Никос Папанстасиу, хармоника и Дионисис Макрис, контрабас.

Концерт је назван „Ребетика”. То су грчке, градске народне песме, настале почетком 20. века у великим трговачким и индустријским местима, као што су Солун, Пиреј, Сирос…Песме су се развијале под утицајем историјских прилика, а посебан утицај на њихов „живот” имао је прилив грчких избеглица из Мале Азије 1922. године да би добиле свој коначан облик средином тридесетих година прошлог века. У почетку су мелодије биле израз става људи са друштвене маргине и нижих класа, а временом су постале праве, градске народне песме. Тематиком су биле везане за разне животне згоде и незгоде као што су дани у затвору, љубав и прељуба, одлазак у туђину… У почетку су песме извођене уз  пратњу бузукија, багламе, виолине и гитаре, а касније уз хармонику, клавир, бубњеве и контрабас.

Песме које је публика имала прилику да чује припадају такозваном златном добу ребетике - од краја тридесетих до почетка педесетих година прошлог века. У стиховима провејавају тежња за социјалном правдом, али и љубавне чежње.

Фотини Велесјоту једна је од најистакнутијих народних певачица у Грчкој. Наступа од 1985. године и њен глас сматра се аутентичним за извођење ребетика.

Концерт је приређен у оквиру програма „Дани Грчке”.