Научници на маркама

Традиционалним издањем „Наука”, „Пошта Србије” ове године обележава век и по од рођења двоје великих научника: прве жене добитнице Нобелове награде Марије Кири и Косте Стојановића, научника, професора Београдског универзитета и државника.

Две марке и пригодне коверте штампани су у Заводу за израду новчаница и кованог новца, у тиражу од 25.000 примерака. Марке се продају у табачићима од по 10 комада, а уметничка обрада дело је Јакше Влаховића, креатора марака „Поште Србије”.

Стручну сарадњу за марку посвећену Кости Стојановићу пружио је проф. др Александар Петровић, наводи се у саопштењу. Њена номинална вредност је 23 динара и приказује портрет Косте Стојановића, (Алексинац, 1867 – Београд, 1921). Професор примењене математике на Београдском универзитету, писац дела из механике, физике, економије и социологије, био је и осам пута министар у владама Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, преговарач на Париској мировној конференцији 1919, као и потписник Рапалског споразума 1920. године.

Свој научни метод утемељио је на делу Руђера Бошковића о коме је међу првима писао већ 1891. године. Први је у раду „О увозу и извозу Србије – питање третирано новим методом математичким” (1902) увео математику у економску науку израчунавши да Србија губи осам динара на сваки динар извоза. Осмислио је научно управљање државном економијом, што је довело до победе Србије у царинском рату с Аустроугарском. Потом је у делу „Основи теорије економских вредности” (1910) увео и вишу математику у економију. Развио је општу теорију друштва засновану на термодинамици и успоставио систем категорија које омогућавају пресликавање природних процеса у друштвене појаве. Животно дело заокружио је недовршеним покушајем да Првом светском рату да облик математичких закона. Борио се против идеологије комунизма. Умро је неколико дана по преузимању положаја министра финансија у тренутку док је довршавао Закон о ревизији имовине ратних профитера, 1921. године.

На марки више номинале – 46 динара, приказан је портрет прве жене добитнице Нобелове награде, физичарке и хемичарке Марије Склодовске Кири (Варшава, 7. новембар 1867 – Паси, 4. јул 1934). Она је и једина жена која је Нобелову награду добила два пута. Гимназију је завршила 1883. у родној Пољској, а 1891. уписала је студије на одсеку физике и хемије у Паризу, на Сорбони. Као прва у генерацији је положила 1893, а 1906. године, након смрти супруга Пјера Кирија, као прва жена нашла се на месту професора на овом престижном универзитету. Први пут је Нобелову награду добила 1903. за научна достигнућа у испитивању радиоактивности, заједно са Пјером Киријем и Анријем Бекерелом. Друго признање добила је из хемије, 1911. године, за издвајање елементарног радона.

Њена достигнућа су значајна у области теорије радиоактивности и у техникама раздвајања радиоактивних изотопа, а открила је и два нова хемијска елемента – радијум и полонијум, који је име добио по њеној родној Пољској. Један је од оснивача нове гране хемије – радиохемије.

Године 1914. учествовала је у оснивању Института за радијум у Паризу (данас Институт „Кири”) и била његов први директор. У Првом светском рату била је шеф војне медицинске коморе која је организовала пољске рендгенске станице. Омислила је возило за радиографисање које је лично довозила до линије фронта, а војници су га звали „мали кири”.

Да би прикупила средства за ратне потрепштине, Марија Кири је продала своју и Пјерову златну Нобелову медаљу. Родила је две кћерке, Ирену и Еву. Старија ћерка, Ирена Жолио Кири, такође је добила Нобелову награду за хемију 1935. године, за откриће да алуминијум може да буде радиоактиван.

Марија Кири је умрла 1934. године, од апластичне анемије, изазване прекомерним излагањем радијацији.