​Злато за српске програмере

Три важна признања стигла су ових дана у београдско представништво швајцарске фирме „Намикс”. Међу 400 пријављених пројеката на најстаријем европском конкурсу у интернет индустрији „Best of Swiss Web”, решење на ком су радили софтверски инжењери из Србије добило је златну награду у категорији технологија за унапређење пословања, сребрну за употребљивост и посебно признање за најуспешније примењену дигиталну трансформацију.

„Намикс” се бави системима за управљање садржајем, развојем веб-апликација, софтверских решења за е-трговину, дигиталним комуникацијама и развојем мобилних пословних решења. Представништво у Београду отворено је 2015, када је Србија постала прва држава, изван Немачке и Швајцарске, у којој ова фирма развија пословање. Тренутно у њему ради око 50 инжењера, а план је да до краја 2017. године буде запослено још 50.

„Београдски инжењери раде на банкарским решењима, платформама за е-трговину и системима за управљање садржајем за компаније, као што су АББ, АМАГ, ’Медела’, БАСФ, ’Свиском’, ’Дајмлер’, УБС, Циришки аеродром, ’Сика’, а добијали су признања за неке од пројеката као што је ’MyMedela’, који омогућава прецизно праћење дојења код породиља и преглед бебиног раста и развоја,” каже за „Политику” Иван Дугалић, софтвер архитекта у београдском „Намиксу”.

На пројекту награђеном у Цириху учествовало је 12 наших инжењера. Реч је о комплетном дигиталном решењу за телекомуникациону компанију „Санрајз”. Систем је дизајниран да одговара у адекватном временском року (responsive), наставља да одговара без чекања чак и када дође до грешке (resilient) и када је ка њему упућен велики број захтева и упита (elastic), објашњава Дугалић.

Он каже да у Србији има квалитетних кадрова и да факултети, посебно Електротехнички, Математички и ФОН, пружају образовање са којим су наши програмери конкурентни и на међународном тржишту, а будући да ова професија свуда у свету има добру перспективу, требало би подстицати оне који тек траже своја занимања да иду у том смеру.

Кетрин Ферари, директорка канцеларије у Београду, подсећа да истраживања показују да у Србији постоји потреба за још 10.000 ИТ инжењера. Сматра да је најбољи начин да се тај недостатак реши да деца још од основне школе уче основе програмирања и да се повећа буџет за образовање ових профила.

Послодавци су тренутно углавном стране фирме, али то није зато што нам фали идеја или предузетничког духа.

„Имамо велики број успешних домаћих компанија које су се прогурале на међународно тржиште као што су ’Севен бриџис’ или ’Нордеус’. Да предузетничког духа не фали, показује и све већи број младих инжењера који се непрестано формално и неформално усавршавају, учествују у ’crowdfunding’ кампањама и боре се за своје предузеће. Такође, учесталије су инвестиције, улаже се и у преквалификације за ИТ сектор, прате се актуелне потребе и правци развоја и све говори у прилог томе да се ИТ сектор у Србији развија у добром правцу. Кључ за развој предузећа је проналажење клијената чији су пројекти довољно велики да на њима раде читави тимови. Дакле, не постоји ништа што би спречавало домаћа предузећа да раде исто што и страна, већ то чини тржиште са ког долазе велики клијенти. Да би биле конкурентне на тржишту, локалне компаније морају да чине све исто као и друге компаније, а то је да инвестирају у продају и консалтинг у иностранству, да се повежу са клијентима и да продају своје пројекте,” поручује директорка београдске канцеларије „Намикса”.