Домаћи дигитални киловати

ИНТЕРВЈУ

Свакоме годи повратак на место успеха, па и стручњацима компаније „Аутоматика” у саставу Института „Михајло Пупин” из Београда. Седамдесетих година минулог века стицали су прво искуство и знање у управљању енергетским постројењима на ХЕ „Ђердап 1”, и од тих дана их непрекидно осавремењују. У протеклих неколико година најсавременију рачунарску (и сродну) опрему и програме (пакет SCADA-Supervisory Control And Data Acquisition усавршавају још од осамдесетих) уградили су у неколико термоелектрана, а ускоро ће и у неким хидроцентралама код нас и у суседству.

Пре четири године успешно положили испит на ТЕ „Морава”, а затим на блоковима А1 и А2 ТЕ „Никола Тесла” у Обреновцу, што их је сврстало раме уз раме с најпознатијим светским компанијама – „Сименс”, „Алстом” и АББ. У протеклој најкрупнији подухват изведен је на блоку А4, уз учешће страних и домаћих предузећа. Чак 60 одсто од 153 запослена чине инжењери, магистри и доктори наука) из године у годину увећавају доходак, наглашава директор мр Миленко Николић, а нови послови притичу.

Како изгледа дигитално управљање највећом термоелектраном у нас – ТЕНТ-ом у Обреновцу?

– Управљање које је Институт „Михајло Пупин” осмислио, направио и уградио у термоелектранама ТЕНТ-а у Обреновцу је савременио, засновано на најновојим технолошким достигнућима каква се уводе у свету (дистрибуирана архитектура састоји се од одређеног броја контролера са управљачким функцијама). Контролери су повезани у локалну и мрежу централног рачунара система (сервери и радне станице). Провера исправности обавља се непрестано, а висoку поузданост јамчи удвајање најбитнијих (критични) састојака, као што су улазно/излазни модули, централне јединице и, наравно, мреже и сервери. Аутоматски се открива испадање или неправилност у раду и све пребацује на резервно вођење.

Све се одвија према раније задатим алгоритмима. Оператори у контролном центру на монитору за пултом и на великим зидним екранима прате збивања у постројењу и понашање опреме – преко технолошких приказа процеса и различитих листа.

На који начин се подаци прикупљају, обрађују и прослеђују? Колику количину рачунар мора да сажваће у задатом времену?

– Количина података зависи од снаге или величине електране. На блоку А4 у ТЕ „Никола Тесла” прикупи се око 8.000 различитих мерења или обавештавања (сигнализација), и све то се обради за десет хиљадитих делова секунде (милисекунди). Целокупан ток узимања и обраде, са свим прорачунаима, уради се више пута у једној секунди! Процесорска снага контролера у уобичајеном начину рада постројења укључи свега десетак одсто његових могућности.

Да ли сте тиме стекли највише препоруке за послове у иностранству? Имате ли за то знања, искуства и стручњаке?

– Да бисте то стекли, потребне су две ствари: знање и препорука (референца). Овакви подухвати изискују одговарајуће искуство или умеће везано за саме технолошке процесе. Опрему и теоретско знање смо имали, недостајало је познавање производње електричне енергије у електрани, и у томе су нам много помогли стручњаци ТЕ „Никола Тесла”. С нама су учествовали у осмишљавању и извођењу, па се може рећи да су коаутори. Да не заборавимо Електротехнички факултет у Београда (катедра за управљање) с којим блиско сарађујемо.

Електропривреда Србије је у протеклих неколико година обавила неколико великих (капитални) ремонта, на којима је су се огледала многа домаћа предузећа и институти. Захваљујући тој чињеници, домаћи извођачи, свако у својој области, стекли су завидне референце. У појединим корацима подржала су нас министарста за енергетику и науку. Захвати ове врсте су скупи и изискују обједињено учешће сродних компанија, зато преговорамо да оснујемо конзорцијум.

На колико сте енергетских простројења уградили своје знање?

– До сада смо савремено управљање увели на четири блока домаћих термоелектрана. За ХЕ „Ђердап 2” смо уговорили испоруку командних табли за свих десет агрегата, од чега смо на три опрему уградили, а за још три смо је спремили за фабрички пријем. У „Дринским хидроелектранама” радимо на капиталном ремонту управљања, исто то и на малим електранама на Западној Морави (Овчар Бања и Међувршје), очекујемо уградњу и у ХЕ „Бајина Башта”.

После неколико деценија од увођења, аутоматско управљањe обнављате на највећој домаћој хидроелектрани, „Ђердапу 1”?

– Тачно. Институт „Михајло Пупин” је седамдесетих година прошлог века испоручио управљање бродском преводницом на ХЕ „Ђердап 1”, то су били наши почеци у овом послу. Након тога смо деценијама радили на надзору у преносној и дистрибутивној електромрежи и на свим блоковима. Данас у више од стотину трафостаница имамо своје даљинске станице (RTU) и на десетине диспечерских центара.

Предстоји ли сличан или тежи захват на ХЕ „Бајина Башта”? Хоће ли то, и све до сада, бити улазница за будућу ХЕ „Бук Бијела”?

– Већ сам поменуо да ћемо аутоматско управљање увести у главној електрани ХЕ „Бајина Башта”. Капитални ремонт је на међународном надметању поверен чувеној западној компанији „Ватек” у чијем смо конзорцијуму и ми. Вредност дела нашег посла је два милинона евра.С разлогом помињете „Бук Бијелу”, а су ту и други велики подухвати, као што су блокови Б3 у Обреновцу и Колубари. Велика прилика за домаћу машинску машинску и електроиндустрију.

--------------------------------------------------------

Електронска наплата

Електронска наплата путарине користи се већ годину дана на аутопуту Београд-Шид, а лане је требало да се уведе на деоници Београд-Ниш, али није због кашњења грађевинских радова. Очекује се да ће до краја 2008. бити постављена. Урађена је обнова наплатних Дољевац и Алексинац, ускоро би требало Водањ, Мали Пожаревац и Ражањ. А то је тек петина свих наплатних станица на овом правцу. На деоницу Београд-Ниш отпада 70 одсто аутопутевима Србије.

Станко Стојиљковић