Domaći digitalni kilovati

INTERVJU

Svakome godi povratak na mesto uspeha, pa i stručnjacima kompanije „Automatika” u sastavu Instituta „Mihajlo Pupin” iz Beograda. Sedamdesetih godina minulog veka sticali su prvo iskustvo i znanje u upravljanju energetskim postrojenjima na HE „Đerdap 1”, i od tih dana ih neprekidno osavremenjuju. U proteklih nekoliko godina najsavremeniju računarsku (i srodnu) opremu i programe (paket SCADA-Supervisory Control And Data Acquisition usavršavaju još od osamdesetih) ugradili su u nekoliko termoelektrana, a uskoro će i u nekim hidrocentralama kod nas i u susedstvu.

Pre četiri godine uspešno položili ispit na TE „Morava”, a zatim na blokovima A1 i A2 TE „Nikola Tesla” u Obrenovcu, što ih je svrstalo rame uz rame s najpoznatijim svetskim kompanijama – „Simens”, „Alstom” i ABB. U protekloj najkrupniji poduhvat izveden je na bloku A4, uz učešće stranih i domaćih preduzeća. Čak 60 odsto od 153 zaposlena čine inženjeri, magistri i doktori nauka) iz godine u godinu uvećavaju dohodak, naglašava direktor mr Milenko Nikolić, a novi poslovi pritiču.

Kako izgleda digitalno upravljanje najvećom termoelektranom u nas – TENT-om u Obrenovcu?

– Upravljanje koje je Institut „Mihajlo Pupin” osmislio, napravio i ugradio u termoelektranama TENT-a u Obrenovcu je savremenio, zasnovano na najnovojim tehnološkim dostignućima kakva se uvode u svetu (distribuirana arhitektura sastoji se od određenog broja kontrolera sa upravljačkim funkcijama). Kontroleri su povezani u lokalnu i mrežu centralnog računara sistema (serveri i radne stanice). Provera ispravnosti obavlja se neprestano, a visoku pouzdanost jamči udvajanje najbitnijih (kritični) sastojaka, kao što su ulazno/izlazni moduli, centralne jedinice i, naravno, mreže i serveri. Automatski se otkriva ispadanje ili nepravilnost u radu i sve prebacuje na rezervno vođenje.

Sve se odvija prema ranije zadatim algoritmima. Operatori u kontrolnom centru na monitoru za pultom i na velikim zidnim ekranima prate zbivanja u postrojenju i ponašanje opreme – preko tehnoloških prikaza procesa i različitih lista.

Na koji način se podaci prikupljaju, obrađuju i prosleđuju? Koliku količinu računar mora da sažvaće u zadatom vremenu?

– Količina podataka zavisi od snage ili veličine elektrane. Na bloku A4 u TE „Nikola Tesla” prikupi se oko 8.000 različitih merenja ili obaveštavanja (signalizacija), i sve to se obradi za deset hiljaditih delova sekunde (milisekundi). Celokupan tok uzimanja i obrade, sa svim proračunaima, uradi se više puta u jednoj sekundi! Procesorska snaga kontrolera u uobičajenom načinu rada postrojenja uključi svega desetak odsto njegovih mogućnosti.

Da li ste time stekli najviše preporuke za poslove u inostranstvu? Imate li za to znanja, iskustva i stručnjake?

– Da biste to stekli, potrebne su dve stvari: znanje i preporuka (referenca). Ovakvi poduhvati iziskuju odgovarajuće iskustvo ili umeće vezano za same tehnološke procese. Opremu i teoretsko znanje smo imali, nedostajalo je poznavanje proizvodnje električne energije u elektrani, i u tome su nam mnogo pomogli stručnjaci TE „Nikola Tesla”. S nama su učestvovali u osmišljavanju i izvođenju, pa se može reći da su koautori. Da ne zaboravimo Elektrotehnički fakultet u Beograda (katedra za upravljanje) s kojim blisko sarađujemo.

Elektroprivreda Srbije je u proteklih nekoliko godina obavila nekoliko velikih (kapitalni) remonta, na kojima je su se ogledala mnoga domaća preduzeća i instituti. Zahvaljujući toj činjenici, domaći izvođači, svako u svojoj oblasti, stekli su zavidne reference. U pojedinim koracima podržala su nas ministarsta za energetiku i nauku. Zahvati ove vrste su skupi i iziskuju objedinjeno učešće srodnih kompanija, zato pregovoramo da osnujemo konzorcijum.

Na koliko ste energetskih prostrojenja ugradili svoje znanje?

– Do sada smo savremeno upravljanje uveli na četiri bloka domaćih termoelektrana. Za HE „Đerdap 2” smo ugovorili isporuku komandnih tabli za svih deset agregata, od čega smo na tri opremu ugradili, a za još tri smo je spremili za fabrički prijem. U „Drinskim hidroelektranama” radimo na kapitalnom remontu upravljanja, isto to i na malim elektranama na Zapadnoj Moravi (Ovčar Banja i Međuvršje), očekujemo ugradnju i u HE „Bajina Bašta”.

Posle nekoliko decenija od uvođenja, automatsko upravljanje obnavljate na najvećoj domaćoj hidroelektrani, „Đerdapu 1”?

– Tačno. Institut „Mihajlo Pupin” je sedamdesetih godina prošlog veka isporučio upravljanje brodskom prevodnicom na HE „Đerdap 1”, to su bili naši počeci u ovom poslu. Nakon toga smo decenijama radili na nadzoru u prenosnoj i distributivnoj elektromreži i na svim blokovima. Danas u više od stotinu trafostanica imamo svoje daljinske stanice (RTU) i na desetine dispečerskih centara.

Predstoji li sličan ili teži zahvat na HE „Bajina Bašta”? Hoće li to, i sve do sada, biti ulaznica za buduću HE „Buk Bijela”?

– Već sam pomenuo da ćemo automatsko upravljanje uvesti u glavnoj elektrani HE „Bajina Bašta”. Kapitalni remont je na međunarodnom nadmetanju poveren čuvenoj zapadnoj kompaniji „Vatek” u čijem smo konzorcijumu i mi. Vrednost dela našeg posla je dva milinona evra.S razlogom pominjete „Buk Bijelu”, a su tu i drugi veliki poduhvati, kao što su blokovi B3 u Obrenovcu i Kolubari. Velika prilika za domaću mašinsku mašinsku i elektroindustriju.

--------------------------------------------------------

Elektronska naplata

Elektronska naplata putarine koristi se već godinu dana na autoputu Beograd-Šid, a lane je trebalo da se uvede na deonici Beograd-Niš, ali nije zbog kašnjenja građevinskih radova. Očekuje se da će do kraja 2008. biti postavljena. Urađena je obnova naplatnih Doljevac i Aleksinac, uskoro bi trebalo Vodanj, Mali Požarevac i Ražanj. A to je tek petina svih naplatnih stanica na ovom pravcu. Na deonicu Beograd-Niš otpada 70 odsto autoputevima Srbije.

Stanko Stojiljković