Србија не треба „лекс Меркатор”

Односно да спречимо одлив капитала из компанија које послују у Србији, објашњава.

– На дневном нивоу пратимо и контролишемо ситуацију како бисмо заштитили наше економске интересе, али и интересе добављача и радника који су везани за концерн „Агрокор” – каже Љајић.

Као што је „Политика” већ писала, законски основ за појачану контролу новчаних токова представља Закон о девизном пословању, који централној банци даје овлашћења да предузме мере надзора, али и заустави новчани ток за који не постоји основ. Такав пропис у развијеним земљама не постоји и практично се на финансијском тржишту сматра реликтом прошлости.

Како преноси Танјуг, и министар привреде Србије Горан Кнежевић изјавио је да сва спољна дешавања око хрватског концерна неће имати утицаја на Србију.

„Имамо јасне методе и моделе на који начин то пратимо. Држава Србија контролише све – од токова новца до различитих исплата. Уверен сам да нећемо имати већих проблема и да све спољне реакције неће утицати на Србију”, казао је Кнежевић.

У Србији иначе, у оквиру „Агрокора” послују трговински ланац „Меркатор С”, „Мг мивела”, „Фриком”, „Дијамант”, „Кикиндски млин” и „Нова слога”. На платном списку презадуженог хрватског тајкуна Ивице Тодорића у нашој земљи налази се више од 11.000 радника. Трговински ланац „Меркатор”, у оквиру кога послују „Рода” и „Идеа” снабдева више од 600 овдашњих добављача. Две трећине њих чине представници мале и средње привреде.

Пре него што су словеначки парламентарци усвојили „лекс Меркатор” односи између Загреба и Љубљане затегли су се због сумње да је централа „Агрокора” у Хрватској извлачила капитал из овог трговинског ланца. Да повлачења новца није било тврдила је касније хрватска министарка привреде Мартина Далић. Било је то само дан након што се у Београду одржао састанак регионалних државних званичника, на који Далићева није била позвана. Земље региона су званичном Загребу тиме практично послале поруку да могу да наступају као блок, али је из Хрватске уследила оштра реакција. И премијер Андреј Пленковић и министарка Далић тим поводом су имали готово идентичне изјаве. Земљама региона поручили су да очекују да се власништво „Агрокорових” компанија поштује. Што се, опет, многима учинило као непринципијелно, јер је управо Хрватска пре неколико недеља по хитном поступку усвојила „лекс Агрокор”, којим је практично суспендовала сва права поверилаца. А дуг је, заправо, исто што и власништво.

Словенци, са друге стране, од својих намера, нису одустали. Прихваћеним законом „Агрокорова” фирма-ћерка дефинише се као словеначко „системско предузеће”, важно за запосленост и за социјалну и финансијску стабилност.

„Лекс Меркатор” ствара законску подлогу за именовање представника државе као додатног ванредног члана „Меркаторове” управе који би контролисао финансијске трансфере између матичног концерна и „Меркатора”. Премијер Словеније Миро Церар је чак изјавио да постоји могућност да Словенија поново преко фондова преузме овај трговински ланац.

Миодраг Костић заинтересован за „Меркатор”

Миодраг Костић, власник „МК групе” изјавио је недавно  у интервјуу за Први програм Телевизије Словенија да је заинтересован да купи део „Меркатора С“ уколико би хрватски бизнисмен одлучио да прода део тог трговачког ланца како би вратио дугове добављачима и банкама.

Како је Костић нагласио, у његовој компанији озбиљно разматрају куповину дела овог трговинског ланца у Србији.