Брану против отпада потопила река

Али, само два дана касније, од кише је река нарасла и брана се „удавила”. Метални кош и део бране нашао се под водом, а флаше и кесе несметано су плутале низ реку... То је био окидач за локалне приче о наводно нечасним намерама, сумњивој спрези наших политичара и бизнисмена, прању новца, провизијама и корупцији. Понајвише се истиче оно о чему се и на самој свечаности шушкало, а реч је о тада саопштеној цени од стотину хиљада евра за ову брану. За уређај који се састоји од два стуба са бетонским темељом, ужета обложеног цевастим деловима, додуше од нерђајућег челика, тј. прохромског лима и металне корпе од девет кубика...

– Не знам, нисам улазио у анализу цене, која, како је после саопштено, није сто него осамдесет хиљада евра. Није ме то много интересовало, јер ова направа није коштала општину Рашку а ни Нови Пазар ни динара. То је донација фирме „Секопак” са њиховим партнерима „Апатинском пиваром”, „Тетрапаком”, „Књаз Милошем”, „Бол-пекиџинком” и фирмом ЦРН и не бих улазио у то да ли је било која поменута цена „надувана” због некаквог испуњења законских обавеза у вези рециклаже. Ми у Рашки смо се, дакле, обавезали да 40 људи запослимо кроз јавне радове за чишћење реке и тај новац ћемо добити из републичке касе. Наше комунално предузеће ће празнити корпу која скупља отпад, а планирамо да у Рашки, уз помоћ државе, отворимо и погон за рециклажу – објашњава нам Игњат Ракитић, председник рашчанске општине.

У разговору са њим дознајемо и узроке потапања бране, а реч је о томе да није, како је пројектом предвиђено, саморегулацијом реаговала на подизање водостаја већ је кош остао испод нивоа воде.

– Речено је и приликом отварања да је реч о пилот-пројекту па су се овакви проблеми очекивали. Јер, када су представници фирме „Сетопак” дошли код мене зарад договора о одношењу амбалажног отпада са Копаоника, ја сам од њих затражио да уложе у мрежну брану коју сам видео приликом посете Словенији. То су они прихватили и урадили, али је то очигледно за њих била новина и није за разочарење што мора да се дорађује. Ево, већ су ангажовали фирму чији су мајстори уградили пловке на корпу па она сада поново прикупља флаше и други плутајући отпад – каже Ракитић.

Тако опет следи права провера бране, сада са пловцима приликом првих киша и нарастања водостаја реке. У случају да уз ту доградњу све буде како треба, подизање оваквих запрека за отпадну пластику, како је и обећао министар Недимовић, следи и на другим рекама у Србији.