По­пла­ва афе­ра

Тур­бу­лен­ци­је су обе­ле­жи­ле свих 36 ме­се­ци ње­го­ве до­са­да­шње вла­да­ви­не, ако се из­у­зму по­вре­ме­на опу­шта­ња, по­пут сел­фи­ја са Це­цом Ра­жна­то­вић уз пе­сму „Ди­ду­ле” и ша­пу­та­ња са Хи­ла­ри Свонк на Ро­лан Га­ро­су.

Је­дан од пр­вих „вру­ћих кром­пи­ра” ко­је је до­био био је да бра­ни про­је­кат „Бе­о­град на во­ди”. Исте го­ди­не кад је сео у гра­до­на­чел­нич­ку фо­те­љу пао је у не­ми­лост јав­но­сти због док­то­ра­та за ко­ји је ко­ми­си­ја ФОН-а тек не­дав­но утвр­ди­ла да има за­не­мар­љи­ве мањ­ка­во­сти. У то вре­ме за све што град ни­је успе­вао да ура­ди, Ма­ли је по­на­вљао: „Има­мо ве­ли­ки про­блем с јав­ним ду­гом ко­ји је оста­ви­ла прет­ход­на власт”.

Ни­шта мир­ни­ја ни­је би­ла ни 2015, са афе­ра­ма о пре­пла­ћи­ва­њу вр­ти­ћа, пре­фар­ба­ва­њу ауто­бу­са и скан­да­ла са ра­чу­ни­ма „Ин­фо­ста­на”. И на све то, не­где у ок­то­бру, Крик је об­зна­нио да је Ма­ли пре­ко оф­шор ком­па­ни­је на бу­гар­ском при­мор­ју ку­пио 24 ста­на! На­во­де је од­мах де­ман­то­вао, али их ни­кад ни­је до­ку­мен­то­вао. 

И та­ман ка­да се чи­ни­ло да ће 2016. по­че­ти са 90.000 Бу­га­ра ко­ји ће за но­во­го­ди­шње пра­зни­ке оста­ви­ти ми­ли­о­не у Бе­о­гра­ду, пост­пра­знич­на ста­ти­сти­ка де­ман­то­ва­ла је на­ја­ве Ма­лог. 

Али, то ни­је ни­шта. Тач­но на дру­гу го­ди­шњи­цу вла­да­ви­не, ма­ски­ра­не осо­бе су у Са­ва­ма­ли у глу­во до­ба но­ћи по­ру­ши­ле углав­ном не­ле­гал­не објек­те. На­ло­го­да­вац ни­ка­да ни­је име­но­ван, али мно­ги су ту ви­де­ли Ма­лог. Гра­до­на­чел­ник се по­ву­као на не­ко­ли­ко да­на, из­о­стао је и са град­ске сла­ве. По по­врат­ку из иле­га­ле, Си­ни­ша Ма­ли је оп­ти­ми­стич­но на­ја­вљи­вао град­њу тр­жних цен­та­ра, гон­до­ле, ре­кон­струк­ци­ју Ста­рог сав­ског мо­ста… 

Све ове пом­пе­зне на­ја­ве ни­су, ме­ђу­тим, уро­ди­ле пло­дом. Не спо­ре­ћи ре­зул­та­те и струч­ност „дру­га Си­ни­ше”, Алек­сан­дар Ву­чић је по­чет­ком ове го­ди­не, по­сле из­но­ше­ња но­вих сум­њи о не­ле­гал­ним по­сло­ви­ма гра­до­на­чел­ни­ка, био из­ри­чит да Ма­ли не­ће би­ти кан­ди­дат СНС-а на на­ред­ним град­ским из­бо­ри­ма. Ових да­на и сам Ма­ли је то по­твр­дио. 

Ипак, ни­шта не мо­ра да зна­чи, ако се зна да су обо­ји­ца исто то го­во­ри­ла и но­вем­бра 2013, кад је до­та­да­шњи Ву­чи­ћев са­вет­ник за еко­ном­ска пи­та­ња и бив­ши аме­рич­ки сти­пен­ди­ста име­но­ван за пред­сед­ни­ка При­вре­ме­ног ор­га­на Бе­о­гра­да. Али, ако са­да бу­ду до­след­ни, Си­ни­ши Ма­лом не­ће се оства­ри­ти нај­ве­ћа же­ља – да оста­не упам­ћен као гра­до­на­чел­ник у чи­јем је ман­да­ту по­че­ла град­ња бе­о­град­ског ме­троа.