Сузе једног евзона

Од нашег дописника
Атина – И када је врућина или зима, када лију кише или заслепљују блицеви туриста, кад их демонстранти гађају „Молотовљевим коктелима” они непомично и немо стоје на стражи поштујући само једно правило – да су председничка гарда.

Да су као најбољи одабрани међу стотинама, да им је обавеза да достојанствено врше своју дужност... Али, нигде није речено да немају право на сузе! Једино, не могу и не смеју да их сами обришу!

Зато је фотографија двадесетпетогодишњег евзона Констаниноса Лусиаса – коме његов предводник брише уплакано лице – обишла свет.

Направљена је у Аустралији где је млади евзон био у пратњи председника Прокописа Павлопулоса током званичне посете.

Док је поглавар грчке цркве у Аделаиди у цркви Светог Ђорђа говорио о патриотизму и поносу народа, тешкој историји кроз које је прошао, љубави коју Грци у дијаспори гаје према својој домовини, млади евзон није могао да засутави сузе које су навирале.

„Преплавиле су ме емоције, плакао сам иако сам знао да то не треба да радим”, изјавио је Константинос локалном листу „Њу ворлд“ који је у председничку гарду дошао из малог села Гавриа, на северу Грчке.

То је било остварење његовог сна. Када је са родитељима као дечак први пут дошао у Атину и пред парламентом где видео стражу поред споменика Незнаном војнику, обећао је мајци да ће и сам постати – евзон.