Кад директор зарађује 190 пута више од радника

Тако се лик Бернда Шајфела, генералног директора „Хајделберг цемента”, ових дана нашао на страницама дневне штампе и портала будући да је откривено да он прима чак 190 пута већу плату од просечнe зарадe 64.000 запослених у овој мултинационалној компанији. 

Према анализи диселдорфског пословног листа „Ханделсблат”, за разлику од својих подређених који у просеку зарађују 44.300 евра годишње, Шајфел годишње прими 8,4 милиона евра.

Али, шеф овог гиганта, који је широј немачкој јавности постао познат када је недавно новом америчком председнику Доналду Трампу понудио цемент за планиран зид између САД и Мексика, није најплаћенији руководилац међу 30 водећих немачких компанија, чија вредност одређује немачки индекс акција (Дакс) на берзи у Франкфурту. Најдебљи новчаник има Бил Мекдермот, генерални директор софтверског гиганта САП, који је прошле године примио 14,3 милиона евра. Овај њујоршки бизнисмен се преселио у немачки градић Валдорф, недалеко од Хајделберга, где је седиште овог мултинационалног гиганта, а примања су му 118 пута већа од просека у фирми, који износи поприлично високих 121.500 евра годишње.

Највеће запрепашћење јавности, али и упосленика, изазвало је пак откриће да су примања директора „Фолксвагена” Матијаса Милера у 2016. била 10,1 милион евра и да је то друга по величини диспорпорција у платама, после оне у „Хајделберг цементу”. И све то у години када је аутомобилски гигант суочен са скандалом светских размера, јер је откривено да је у своја возила уградио софтвер који лажно приказује износе издувних гасова. И, док је прошле године „Фолксваген” почео припреме да плати милијарде евра казни и одштета, као и да отпусти 30.000 запослених широм света, његов први човек је инкасирао плату чак 170 пута већу од просека у целом концерну и тиме, како се види из анализе „Ханделсблата”, био један од 12 директора водећих немачких фирми који зарађују више од 100 просечних плата њихових радника. Додуше, Милерова плата је тек две трећине плате коју је примао његов претходник Мартин Винтеркорн, који је годишње добијао више од 16 милиона евра.

Насупрот Милеру, његов колега, који је на челу још једног немачког гиганта суоченог са скандалима, обавезама да плати милијарде евра казни и одштета и притиском да отпусти део запослених, сасвим је на другој страни листе о односу плата директора и запослених. Први човек Дојче банке, Британац Џон Крајан, прошле године није узео бонус коју му је следовао, те је у току целе године примио укупно 4,7 милиона евра и тиме имао зараду тек 39 пута већу од просечне плате у овом банкарском гиганту.

Анализа „Ханделсблата” је показала да директори 30 водећих немачких компанија просечно зарађују 93 пута више него што је просечна плата њихових запослених, што је изазвало гнев синдиката. У заједничком саопштењу синдикати радника „Сименса”, „Фолксвагена”, „Дајмлера” и осталих водећих немачких фирми истакли су да „однос послодавца и запослених није без правила”. Они су нагласили да је просечна плата генералних директора водећих фирми у протеклих 10 година порасла са пет на 6,4 милиона евра, упркос једној од највећих финансијских криза последњих деценија.

Према речима Јерга Хофмана, шефа „ИГ метала”, који је синдикат металаца и један од највећих немачких синдиката, конкретни прописи су хитно неопходни.

„Искуство нам показује да се ефикасне горње границе за плате једино примењују када синдикат запослених (у компанији) има јак глас”, рекао је Хофман за „Ханделсблат”.

Социјалдемократе, под утицајем свог канцеларског кандидата, а однедавно и партијског шефа Мартина Шулца, већ су написале предлог закона о томе да уобичајене пореске олакшице важе само за директорска примања до пола милиона евра годишње, а потом да надзорни одбори компанија морају да одреде фиксни однос између максималне плате директора и просечне плате радника и да се омогуће начини да се директорима који имају лоше резултате скрате плате и већ уплаћени огромни пензиони доприноси.

„Ми немамо предаторски капитализам у Немачкој, већ модел социјалне тржишне економије”, рекао је шеф посланичке групе СПД-а у Бундестагу Томас Оперман, истичући да су у периоду немачког „привредног чуда” после Другог светског рата директори зарађивали 15 до 20 пута више од просечне плате радника, а да сада зарађују 100 пута више.

Упркос томе што и Меркелова сматра да су директорске плате питање о којем би требало дискутовати, њени демохришћани не желе да повлађују Шулцовој предизборној офанзиви, па су одбацили његов захтев да овај предлог закона буде усвојен и пре септембарских парламентарних избора.

Демохришћански посланици истичу да би овај закон заправо значио повећање пореза, што су се коалициони партнери договорили да не чине, док министар финансија Волфганг Шојбле каже да предложени закон није спроводив, иако признаје да су неопходна оштрија правила у овој области.

Према оцени појединих новинара, очигледно обе владајуће стране желе да се прикажу како раде на заштити радника, али да ће тешко овај састав Бундестага усвојити предложени пропис тако да се може рећи само то да је предизборна кампања у јеку.