Ресетовање атлетике

„Резултати који показују границе људских могућности су једна од великих предности нашег спорта, али су бесмислени ако људи стварно не верују у њих. Оно што се предлаже је револуционарно, не само зато што ће већина светских и европских рекорда морати да се замени већ и зато што желимо да променимо концепт рекорда и подигнемо стандарде за њихово признавање тако да свако може да буде сигуран да је све фер и чисто” рекао је Свен Арне Хансен, председник ЕА образлажући одлуку Савета донету последњег дана априла.

Договор пао у Београду

Одлука Савета ЕА донета је на основу предлога радне групе, која је уз две телеконференције и многобројних телефонских разговора имала само један састанак „уживо” и то у Београду 5. марта за време Европског првенства у дворани. У радној групи били су искусни атлетски оперативци, поред председника Бирса О’Калахана (Ирска), члана такмичарских комисија ЕА и ИААФ и шефа операција за предстојеће Светско првенство у Лондону, били су и Бил Глејд (В. Британија) шеф кабинета председника ЕА, Мирко Јелава (Финска) најпознатији атлетски статистичар, Ђани Мерло (Италија), председник Међународног удружења спортских новинара (АИПС) Клеменс Прокоп, председник Атлетског савеза Немачке и издавач часописа „Спорт и право”, Руд Кок, један од челника Атлетског савеза Холандије (Холандија) и „изасланик” председника ИААФ Себастијана Коуа Имре Матрахази, шеф техничког сервиса ИААФ.

Међутим и председник ИААФ Британац Себастијан Коу је присуствовао доношењу предлога о поништавању светских и европских рекорда и судећи по првој изјави, здушно ће је подржати на августовском заседању Савета ИААФ.

„Допада ми се ово јер се атлетски органи залажу за робусније и безбедније антидопинг мере од оних које смо имали последњих 15 или 10 година. Наравно, да би се усвојио предлог који се тиче рекорда ИААФ, потребна је сагласност свих континенталних асоцијација. Ту ће бити и спортисти, садашњи рекордери којима може да се учини да да им се овом рекалибрацијом нешто одузима, али ја мислим да је ово корак у добром правцу и да, ако се добро организујемо и поставимо, имамо добре изгледе да вратимо кредибилитет у овој области” рекао је Коу, који би могао да остане без европског рекорда на 1.000 м (2:12,18) из 1981. године.

Година која ће раздвајати „чисте” од „сумњивих” светских и европских рекорда је 2005. јер ИААФ од 2005. чува све узорке урина и крви узетих од атлетичара – дакле, сви рекорд постигнути закључно с 2004. се бришу а они који су постигнути од 2005. до данас важе и даље (сем оних који су већ поништени због накнадних позитивних антидопинг контрола).

То значи да ће, када је у питању само олимпијски програм, дакле само такмичења на отвореном, женска атлетика остати без 13 светских рекорда, а мушка без 12. Ти резултати остаће на листи најбољих свих времена док не буду надмашени, али неће имати статус рекорда. Власници „одузетих” рекорда постају „бивши светски рекордери”, а нови рекордери неће бити следећи на листи иако су свој резултат постигли после 2005. већ се предлаже да се одреди датум када ће најбољи у тим дисциплинама постати рекордери. Према досадашњој пракси приликом увођења нових дисциплина или промене справа, попут копља, светски рекордер проглашавао би се на основу ранг-листе важеће последњег дана у календарској години. То би, ако на лето ИААФ усвоји предлог ЕА, могла да буде и ова година, али и наредна.

 И сумњиви и чисти у истом кошу

Предлог ЕА садржи и промењене услове за признавање светских и европских рекорда. Они би важили и за рекорде осталих континената уколико ИААФ усвоји, уз мању или већу дораду, међутим овим предлогом нису разрађени критеријуми за признавање државних рекорда.

Веома драстична промена предвиђа се и кад су у питању такмичења на којима може да се постави нови светски рекорд. До сада је то могло на сваком такмичењу у окриљу ИААФ, чија се надлежност преко континенталних и националних атлетских савеза преносила до клубова и других организатора такмичења. Услов је било само поштовање свих правилника ИААФ и присуство антидопинг инспектора. Убудуће, према предлогу ЕА, рекорди би се признавали само ако су постигнути на такмичењима који испуњавају највише стандарде организације и техничке опреме и ако је такмичар прошао договорени број допинг контрола у претходним месецима, а узорци узети приликом тог такмичења обавезно би се чували 10 година.

Савет ЕА је, дакле, оставио Међународној асоцијацији атлетских федерација да одлучи на којим ће такмичењима моћи да се постављају светски рекорди (списак би вероватно одређивали ИААФ и континенталне асоцијације...), као и колико антидопинг контрола мора да има сваки атлетичар у предисторији постављања светског рекорда...

Све ово, поновимо, чини се да би се вратио углед атлетике и углед светских рекордера, који је у последњој деценији пољуљан серијом допинг случајева. Међутим, тиме се прави грешка идентична оној када је ИААФ изрекао колективну суспензију свим атлетичаркама и атлетичарима Русије. Заједно с онима који су ухваћени у коришћењу допинга суспендовани су и они који су били неспорно чисти јер су на свим антидопинг тестовима били негативни. Сада се бришу светски рекорди и атлетичарима који, такође, никада нису били позитивни на тестовима, само зато јер ИААФ нема њихове узорке за поновно тестирање, а реч је о многим великим именима светске атлетике који су јој својим достигнућима донели назив „краљице спортова”...

Можда баш зато извештај радне групе ЕА којим се предлаже ресетовање светских рекорда и атлетике уопште почиње стиховима Џона Лидгејта, енглеског средњевековног песника и монаха: „Можете да задовољите неке људе сво време, можете да задовољите све људе неко време, а али не можете да задовољите све људе сво време”.

Шпановићева потенцијална рекордерка

Још је рано да се прогнозира каква ће бити судбина предлога Европске атлетике о брисању рекорд постигнутих пре 2005. године, али није на одмет поменути да је Ивана Шпановић већ „стала у ред” потенцијалних рекордера.

Ако поменути рекорди буду брисани и ако 31. децембар 2017. буде датум кад ће бити промовисани нови рекордери Шпановићева би постала светска и европска рекордерка у дворани скоком од 7,24 м. Светски и европски рекорд у дворани држи Хајке Дрекслер (ДР Немачка) са 7,37 м од 1988, а бољи резултат у дворани има још само Галина Чистјакова (СССР), светска рекордерка на отвореном (7,52 м из 1988) са 7,30 м из 1989. године.

Ако датум за проглашење нових рекорда буде последњи дан 2018. не би требало сумњати да ће наша рекордерка с тих 7,24 м или новим рекордом бити у врху нове листе, а кад су у питању скокови на отвореном прва на реду засад је Американка Бритни Рис која има најдужи скок од свих активних такмичарки с прошлогодишњих 7,31 м. Међутим, сигурно је да прошлогодишњи резултати неће бити у конкуренцији, већ или овогодишњи, или они који буду постигнути 2018. године...

Огорчење међу рекордерима

Многи актуелни, али и бивши светски рекордери дигли су глас против поништавања светских рекорда постигнутих пре 2005. у томе предњаче Европљани, будући да су Американци због временске разлике преспавали предлог Европске атлетике.

Међу рекордерима чије речи преносе готово сви светски медији је Британка Пола Редклиф, која би могла да остане без светског рекорда у маратону.

„Повређена сам и осећам да ће ово нанети штету мојој репутацији и достојанству” изјавила је Редклифова и замерила предлагачима што у исти кош стављају увек чисте атлетичаре и варалице с којима су се такмичили и чак остајали без медаља.

Слично је говорила и Рускиња Јелена Исинбајева, светска рекордерка у скоку мотком, када кажњена забраном такмичења јер су су неки други руски атлетичари ухваћени у допингу, иако је успешно положила све допинг тестове. Ништа јој није вредело, а да ли ће Редклифова бити боље среће знаће се у августу, када ће се у време Светског првенства у Лондону (4-13. август) ова тема наћи пред Саветом ИААФ.