Resetovanje atletike

„Rezultati koji pokazuju granice ljudskih mogućnosti su jedna od velikih prednosti našeg sporta, ali su besmisleni ako ljudi stvarno ne veruju u njih. Ono što se predlaže je revolucionarno, ne samo zato što će većina svetskih i evropskih rekorda morati da se zameni već i zato što želimo da promenimo koncept rekorda i podignemo standarde za njihovo priznavanje tako da svako može da bude siguran da je sve fer i čisto” rekao je Sven Arne Hansen, predsednik EA obrazlažući odluku Saveta donetu poslednjeg dana aprila.

Dogovor pao u Beogradu

Odluka Saveta EA doneta je na osnovu predloga radne grupe, koja je uz dve telekonferencije i mnogobrojnih telefonskih razgovora imala samo jedan sastanak „uživo” i to u Beogradu 5. marta za vreme Evropskog prvenstva u dvorani. U radnoj grupi bili su iskusni atletski operativci, pored predsednika Birsa O’Kalahana (Irska), člana takmičarskih komisija EA i IAAF i šefa operacija za predstojeće Svetsko prvenstvo u Londonu, bili su i Bil Glejd (V. Britanija) šef kabineta predsednika EA, Mirko Jelava (Finska) najpoznatiji atletski statističar, Đani Merlo (Italija), predsednik Međunarodnog udruženja sportskih novinara (AIPS) Klemens Prokop, predsednik Atletskog saveza Nemačke i izdavač časopisa „Sport i pravo”, Rud Kok, jedan od čelnika Atletskog saveza Holandije (Holandija) i „izaslanik” predsednika IAAF Sebastijana Koua Imre Matrahazi, šef tehničkog servisa IAAF.

Međutim i predsednik IAAF Britanac Sebastijan Kou je prisustvovao donošenju predloga o poništavanju svetskih i evropskih rekorda i sudeći po prvoj izjavi, zdušno će je podržati na avgustovskom zasedanju Saveta IAAF.

„Dopada mi se ovo jer se atletski organi zalažu za robusnije i bezbednije antidoping mere od onih koje smo imali poslednjih 15 ili 10 godina. Naravno, da bi se usvojio predlog koji se tiče rekorda IAAF, potrebna je saglasnost svih kontinentalnih asocijacija. Tu će biti i sportisti, sadašnji rekorderi kojima može da se učini da da im se ovom rekalibracijom nešto oduzima, ali ja mislim da je ovo korak u dobrom pravcu i da, ako se dobro organizujemo i postavimo, imamo dobre izglede da vratimo kredibilitet u ovoj oblasti” rekao je Kou, koji bi mogao da ostane bez evropskog rekorda na 1.000 m (2:12,18) iz 1981. godine.

Godina koja će razdvajati „čiste” od „sumnjivih” svetskih i evropskih rekorda je 2005. jer IAAF od 2005. čuva sve uzorke urina i krvi uzetih od atletičara – dakle, svi rekord postignuti zaključno s 2004. se brišu a oni koji su postignuti od 2005. do danas važe i dalje (sem onih koji su već poništeni zbog naknadnih pozitivnih antidoping kontrola).

To znači da će, kada je u pitanju samo olimpijski program, dakle samo takmičenja na otvorenom, ženska atletika ostati bez 13 svetskih rekorda, a muška bez 12. Ti rezultati ostaće na listi najboljih svih vremena dok ne budu nadmašeni, ali neće imati status rekorda. Vlasnici „oduzetih” rekorda postaju „bivši svetski rekorderi”, a novi rekorderi neće biti sledeći na listi iako su svoj rezultat postigli posle 2005. već se predlaže da se odredi datum kada će najbolji u tim disciplinama postati rekorderi. Prema dosadašnjoj praksi prilikom uvođenja novih disciplina ili promene sprava, poput koplja, svetski rekorder proglašavao bi se na osnovu rang-liste važeće poslednjeg dana u kalendarskoj godini. To bi, ako na leto IAAF usvoji predlog EA, mogla da bude i ova godina, ali i naredna.

 I sumnjivi i čisti u istom košu

Predlog EA sadrži i promenjene uslove za priznavanje svetskih i evropskih rekorda. Oni bi važili i za rekorde ostalih kontinenata ukoliko IAAF usvoji, uz manju ili veću doradu, međutim ovim predlogom nisu razrađeni kriterijumi za priznavanje državnih rekorda.

Veoma drastična promena predviđa se i kad su u pitanju takmičenja na kojima može da se postavi novi svetski rekord. Do sada je to moglo na svakom takmičenju u okrilju IAAF, čija se nadležnost preko kontinentalnih i nacionalnih atletskih saveza prenosila do klubova i drugih organizatora takmičenja. Uslov je bilo samo poštovanje svih pravilnika IAAF i prisustvo antidoping inspektora. Ubuduće, prema predlogu EA, rekordi bi se priznavali samo ako su postignuti na takmičenjima koji ispunjavaju najviše standarde organizacije i tehničke opreme i ako je takmičar prošao dogovoreni broj doping kontrola u prethodnim mesecima, a uzorci uzeti prilikom tog takmičenja obavezno bi se čuvali 10 godina.

Savet EA je, dakle, ostavio Međunarodnoj asocijaciji atletskih federacija da odluči na kojim će takmičenjima moći da se postavljaju svetski rekordi (spisak bi verovatno određivali IAAF i kontinentalne asocijacije...), kao i koliko antidoping kontrola mora da ima svaki atletičar u predistoriji postavljanja svetskog rekorda...

Sve ovo, ponovimo, čini se da bi se vratio ugled atletike i ugled svetskih rekordera, koji je u poslednjoj deceniji poljuljan serijom doping slučajeva. Međutim, time se pravi greška identična onoj kada je IAAF izrekao kolektivnu suspenziju svim atletičarkama i atletičarima Rusije. Zajedno s onima koji su uhvaćeni u korišćenju dopinga suspendovani su i oni koji su bili nesporno čisti jer su na svim antidoping testovima bili negativni. Sada se brišu svetski rekordi i atletičarima koji, takođe, nikada nisu bili pozitivni na testovima, samo zato jer IAAF nema njihove uzorke za ponovno testiranje, a reč je o mnogim velikim imenima svetske atletike koji su joj svojim dostignućima doneli naziv „kraljice sportova”...

Možda baš zato izveštaj radne grupe EA kojim se predlaže resetovanje svetskih rekorda i atletike uopšte počinje stihovima Džona Lidgejta, engleskog srednjevekovnog pesnika i monaha: „Možete da zadovoljite neke ljude svo vreme, možete da zadovoljite sve ljude neko vreme, a ali ne možete da zadovoljite sve ljude svo vreme”.

Španovićeva potencijalna rekorderka

Još je rano da se prognozira kakva će biti sudbina predloga Evropske atletike o brisanju rekord postignutih pre 2005. godine, ali nije na odmet pomenuti da je Ivana Španović već „stala u red” potencijalnih rekordera.

Ako pomenuti rekordi budu brisani i ako 31. decembar 2017. bude datum kad će biti promovisani novi rekorderi Španovićeva bi postala svetska i evropska rekorderka u dvorani skokom od 7,24 m. Svetski i evropski rekord u dvorani drži Hajke Dreksler (DR Nemačka) sa 7,37 m od 1988, a bolji rezultat u dvorani ima još samo Galina Čistjakova (SSSR), svetska rekorderka na otvorenom (7,52 m iz 1988) sa 7,30 m iz 1989. godine.

Ako datum za proglašenje novih rekorda bude poslednji dan 2018. ne bi trebalo sumnjati da će naša rekorderka s tih 7,24 m ili novim rekordom biti u vrhu nove liste, a kad su u pitanju skokovi na otvorenom prva na redu zasad je Amerikanka Britni Ris koja ima najduži skok od svih aktivnih takmičarki s prošlogodišnjih 7,31 m. Međutim, sigurno je da prošlogodišnji rezultati neće biti u konkurenciji, već ili ovogodišnji, ili oni koji budu postignuti 2018. godine...

Ogorčenje među rekorderima

Mnogi aktuelni, ali i bivši svetski rekorderi digli su glas protiv poništavanja svetskih rekorda postignutih pre 2005. u tome prednjače Evropljani, budući da su Amerikanci zbog vremenske razlike prespavali predlog Evropske atletike.

Među rekorderima čije reči prenose gotovo svi svetski mediji je Britanka Pola Redklif, koja bi mogla da ostane bez svetskog rekorda u maratonu.

„Povređena sam i osećam da će ovo naneti štetu mojoj reputaciji i dostojanstvu” izjavila je Redklifova i zamerila predlagačima što u isti koš stavljaju uvek čiste atletičare i varalice s kojima su se takmičili i čak ostajali bez medalja.

Slično je govorila i Ruskinja Jelena Isinbajeva, svetska rekorderka u skoku motkom, kada kažnjena zabranom takmičenja jer su su neki drugi ruski atletičari uhvaćeni u dopingu, iako je uspešno položila sve doping testove. Ništa joj nije vredelo, a da li će Redklifova biti bolje sreće znaće se u avgustu, kada će se u vreme Svetskog prvenstva u Londonu (4-13. avgust) ova tema naći pred Savetom IAAF.