Дођите у Србију да учите математику

Пре неколико дана обрадовала ме вест на РТС-у да су наши млади математичари освојили једну златну, две сребрне и једну бронзану медаљу на Олимпијади за математичаре. Да би освојили ове олимпијске медаље, морали су да имају таленат и интелигенцију, огроман даноноћни рад и тренере, изузетне професоре који су препознали њихове способности, подржали их да не посустану у том великом напору и одвели их на олимпијаду.

Математика је од броја ципела које носимо, висине стола за којим седимо, али и сателити и интерконтиненталне ракете настају благодарећи добрим прорачунима, односно математици. Земља која нема добре математичаре не може напредовати. Математика је, поготово врхунска, страст. Заљубљеници у ову науку троше и задње паре из куће и сваки слободан тренутак свога живота да би били олимпијци. Треба дати оглас, треба пропагирати нашу математичку гимназију. Треба отворити широм врата талентованим математичарима из света. Позвати се на Михаила Петровића Аласа, Теслу, Милутина Миланковића. Можда ће се прве године јавити један или ниједан страни ученик, али сваке следеће године ће број страних ученика расти. Настава треба да се и даље одржава на српском језику.

Као професор који је радио на Београдском али и више иностраних универзитета, знам да едукација може да донесе значајне приходе једној земљи. У Енглеској, где је систем едукације један од најразвијенијих у свету, објаснили су ми да страни студент мора да проведе годину дана да научи језик, затим плаћа школовање, али има и трошкове живота, и све то доноси леп приход земљи. Чак и после, он остаје пријатељ земље у којој се школовао. Користи би биле многоструке, али је важно да они који су надлежни за школство ову идеју прихвате и да потпомогну даљи развој математичке гимназије, да занемаре штетне утицаје конкуренције, али и да обезбеде значајне бонусе за професоре који спремају олимпијце. Двадесет први век је век науке, и Србија треба да се на време укључи у међународну поделу рада.