Првомајско дружење у Студењаку

Тек понеки студент, суморан због краја празничног викенда повремено промакне кроз широм отворену Плаву капију Студентског дома „Студентски град” теглећи гломазне путне торбе. Предавања им ускоро почињу, а ближи се и време када ће морати да се дохвате књиге и припреме се за оцене знања, па су пожурили у своје собе како би што пре загрејали столицу. Највећи број студената, ипак, још није стигао у Београд јер нема тако густ распоред, а много је и академаца који 6. маја славе Ђурђевдан, па ће обавезе на факултету морати да их сачекају бар до понедељка. Уместо уобичајене граје уз звуке понеке гитаре, на чувеним клупицама у Студењаку, на којима је готово увек тешко пронаћи слободно место, синоћ смо затекли само неколико групица студената. Помало су уморни и неиспавани, али имају довољно енергије да до краја искористе последњи слободан дан на најбољи могући начин – у дружењу с пријатељима.

– Осим што славимо Први мај, данас је на тапету и мој рођендан – објашњава Моша, новопечени двадесеттрогодишњак, док нас нуди пивом. Он и његова екипа другара још нису стигли да се у потпуности одморе од уранка, али то им не смета да и данас нуткају једни друге лименкама хладног напитка.

– Празник смо провели у Кошутњаку. Било је нас десетак и сјајно смо се провели – препричава Јелена, док њене другарице Милена и Ана додају да су одлазак кући овог пута морали да прескоче јер су на реду ране припреме за „трку” коју ће трчати већ у јуну – испитни рок. Весела дружина наздравља слављенику и предстојећим оценама које ће, надају се, бити довољне да и следеће године буду у дому.

– Морате попити по једно пиће с нама. Нема смисла да причате сувих уста – нуди нас и Марко с осмехом од ува до ува. Он није станар овог дома, али пошто живи у близини зна да је на клупицама увек добра атмосфера. Уз кесу пуну лименки, он и неколико другара препричавају утиске с првомајског камповања.

– Били смо у Бојчинској шуми. Уживали смо јер заиста обожавамо роштиљање, природу, спавање у шатору… Онда смо се преселили у Студењак. Многи станари дома нису се вратили од куће, па смо зато ми заузели њихова места – шали се Марко.

Душица је ипак већ допутовала са свог уранка. Празник рада и она је, као и већина њених вршњака, прославила нерадно – у родном Пријевору код Чачка.

– Било јој је бурно и пијано – добацују њени другари, смејући се.

Стидљиво се осмехујући, она признаје да се на распусту провела одлично, али да ипак жали што су слободни дани прошли.