Априлилили...

Када је Џонатан Свифт, аутор чувених „Гуливерових путовања”, 1. априла 1713. године објавио да ће се један од погубљених криминалаца вратити из мртвих како би попио пиво у локалном пабу, сви пабови били су препуни људи који су дошли да виде „мртваца како пије пиво”. Ово је једна од првих првоаприлских шала која је ушла у лексикон шаљивих догађаја човечанства, које живи у уверењу да је „смех најбољи лек”.

Иако ће данас мало ко одолети да не насмеје ближњег свог, већина особа не зна да најсмешнији дан у години није „ауторско дело” модерног човека, већ да је, према неким историјским подацима – старији и од Библије. Учитељица живота каже да су стари Римљани и Хиндуси прослављали 1. април, али је у њихово време овај дан означавао почетак нове године, буђење пролећа и поновно рађање природе. Због тога су древни народи први дан априла обележавали као најрадоснији и највеселији у години и том приликом су прављене најразличитије свечаности и приређиване велике гозбе. Почетак нове године обележаван је 1. априла и на Старом континенту, а овај датум је дуго био довођен у везу с почетком пролећа.

Према тумачењу неких историчара, овај „народни празник” појавио се крајем средњег века у Европи и прослављао се као „Дан свих луда”. Други тврде да је Дан шале настао у 16. веку у Француској, одакле и потиче изрека да је онај ко је насамарен добио „априлску рибу”. Енглези мисле да је дан шале преузет са Истока, а 1. април зову „Даном свих глупака”. Финци тај дан повезују са почетком пролећних предавања деци о пољопривредним радовима, а сличан обичај имају и Швајцарци.

У Ајндховену, у Холандији, већ годинама негују традицију насамаривања, а 1. априла новине се утркују да објаве „ексклузивне вести” – о доласку неких светских државника у тај град, о епидемији заразних болести, о експериментима у атомистици... Занимљиво је да њихови суседи Немци 1. април сматрају несрећним даном, јер верују у предање да се тог дана родио апостол Јуда, Христов издајник. О снази овог уверења довољно говори податак да се у Баварској шале сличне првоаприлским збијају тек 1. маја. У Француској је све до данашњих дана остао обичај да на данашњи дан деца лепе смешне цртеже на леђа својих наставника и старијих другова. У Великој Британији се од средине 18. века 1. априла смишљају разне шале и начини да се насамаре ближњи, а од тог времена овај обичај се сели и у Америку.

У данашње време најчешће су медији ти који се утркују ко ће лансирати најоригиналнију првоаприлску шалу, а једну од најупечатљивијих је 1957. креирала Би-Би-Си мрежа, објавивши документарац о „рекордној жетви шпагета у швајцарским Алпима”. Редакција Би-Би-Сија била је затрпана позивима људи који су желели више детаља о „новој грани пољопривреде”. Пометњу је изазвала и вест америчког „Нешнел паблика”, објављена 1994. године, о новој промотивној акцији „Пепсија”. Речено је да ће сви који знак „Пепси коле” истетовирају на ушној шкољки добити доживотни попуст од 10 одсто на производе ове компаније. Шала је кратко трајала, да заинтересовани не би пожурили да се тетовирају.

Једну од познатијих првоаприлских шала пласирао је некадашњи лист „Политика Експрес” 1964. када је објавиода омиљени Драгослав Шекуларац прелази из „Црвене звезде” у „Партизан”. Вест је била штампана на насловној страни, а на последњој је писало „априлилили”.