Четвртак, 09.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мотив профит, а не пацијенти

Мотив профит, а не пацијенти
Одлазак у апотеку уместо у дом здравља (Фото А. Васиљевић)

– Желимо да скренемо пажњу надлежним институцијама да се област фармацеутске делатности мора уредити на квалитетан начин, јер у будућности може да дође до проблема у пружању услуге грађанима. Могу да настану проблеми уласком великог капитала у фармацеутски сектор, јер ће онда он диктирати шта ће да се налази у апотекама, односно оно што ствара профит, а не оно што је пацијентима потребно – чуло се, између осталог, на на јучерашњем скупу „Нова улога фармацеута у здравственом систему Србије” одржаном у „Медија центру”.

Апотеке у нашој земљи морале би у наредних неколико година да изгледајупопут оних у развијеним државама, сагласни су фармацеути, дапредстављају прво место где се пацијент обраћа када осети мање здравствене тегобе и где је фармацеут упознат са основним здравственим стањем својих пацијената. Учесници скупа су објаснили да се искушења на путу до тог циља највише односе на процес приватизације и моделе уговарања са Републичким заводом за здравствено осигурање.

Злата Жувела, директорка Фармацеутске коморе Србије, каже да је приватизација у фармацеутској делатности неминовна да би та област могла да функционише и да нашој земљи недостаје национална стратегија лекова. Она је нагласила да такву стратегију може да донесе једино Влада Србије, која треба да консултује стручњаке из те области, али да се истовремено фармацеутски сектор мора посматрати као мултидисциплинарни, јер се он не налази само под ингеренцијом Министарства здравља, већ и министарстава трговине и финансија.

– Неопходно је постојање правилника о раду апотека који ће тачно дефинисати шта је етично, а шта не у апотеци, шта је добра фармацеутска пракса, ко може да буде власник апотеке. Ако се види да се у јавном апотекарству апотеке око 60 одсто саме финансирају, из сопственог ресурса, а не преко рецепата, треба размотрити могућност да оне већим делом пређу у приватни сектор – истакла је Жувела.

Милош Николин, представник Агенције „Плацебо”, објаснио је да је похвално то што ће доћи до лиценцирања фармацеута, јер ће по закону морати да се стално усавршавају, као и то што ће у будућности апотеке служити за промоцију здравих стилова живота и што ће више фармацеути сарађивати са пацијентима.

– Значајно ће бити увођење електронског здравственог система у апотекама, као и постављање ЛЦД монитора. Међутим, лоша страна глобализације у апотекарском сектору јесте што системи који нису из фармацеутске области купују ланце апотека и што им је профит једини мотив. У многим европским земљама постоји закон по којем само фармацеут може бити власник апотеке, што је добро. Али, рецимо у Мађарској, на бензинској пумпи човек може да купи лек, што је веома опасно, јер не зна како треба да га користи – рекао је Николин, који је овом приликом истакао значај сутрашњег одржавања међународне конференције у хотелу „Президент” у Ковилову, која ће бити посвећена стратегији развоја апотекарског сектора у Србији.

Раде Лазаревић, помоћник генералног директора за комерцијалне послове компаније „Велефарм”, нагласио је да они желе да фармацеутска делатност и апотеке у Србији буду на нивоу најразвијенијих земаља света, где овај сектор све више добија на значају, док је магистар фармације Сузана Миљковић истакла да фармацеути не треба да служе само за издавање лекова, већ да морају да помогну грађанима уколико имају блаже здравствене тегобе, без одласка у дом здравља.

– Сведоци смо да се фармацеутска струка стално мења, а то значи да сваки фармацеут мора да одговори све већим и сложенијим захтевима које под њега постављају пацијенти, ускоспецијализивани здравствени радници, софистицирана технологија, иновације у медицини и фармацеутској индустрији. Најважније је да сваки грађанин који уђе у апотеку осети да је дошао на право место – рекла је Миљковићева.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.