Неправде феминистичког правосуђа

У српским медијима се током прве половине ове године захуктала расправа о томе како један породични судија у Првом основном суду у Београду, види чуда, неку малолетну децу поверава на старање очевима. Једне новине су чак покренуле „апел мајкама“ да се таква „чудна појава“ спречи. Ваљда с идејом да се деца поверавају искључиво мајкама, а никада и очевима. Ова дебата индиректно открива да је српско породично правосуђе под таквим феминистичким утицајима да оно више и не дели било какву правду.

По статистици, између 85 и 95 одсто пресуда иде у корист жена као самосталних старалаца деце. Такав проценат указује или да су жене морално и родитељски неупоредиво супериорније у односу на мушкарце, што је у сваком случају невероватна теза коју би, ваљда, прво требало научно доказати и испитати или пак да су судови и центри за социјални рад до те мере пристрасни и корумпирани да у поверавању деце нема баш никакве правде. Такво породично правосуђе је деценијама далеко од Европе и од задовољавања чувеног „Поглавља 25“.

Професор универзитета, психоаналитички психотерапеут и психоаналитички супервизор, специјалиста за дечју психоанализу, Лос Анђелес, Калифорнија

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ