Ђоковић мења стручни штаб

У саопштењу стоји да на одлуку није утицала само анализа игре и резултата него и приватни планови сваког члана тима, те да су тренутно неопходне промене, нов приступ и нова енергија да би Ђоковић подигао ниво:

– Бескрајно хвала Марјану, Гебхарду и Миљану на деценији пријатељства, пожртвованости, професионализма и посвећености мојим циљевима у каријери... Свестан сам да су живели за мене и да су све подређивали мојим успесима и сновима. Били су моја снага, али заједно смо осетили да нам је потребна промена. Веома сам захвалан и поносан на наш однос и нераскидиву везу коју смо изградили током година, засновану на љубави, поштовању и разумевању. Они су моја породица и то се никад неће променити.

Ускоро ће година наглог пада форме дотле убедљиво најбољег тенисера, три пута проглашаваног за спортисту света. Та година му је на терену била најслабија у протеклој деценији, пуна лутања с планом и неочекиваних потеза. Од прекида изузетно успешно сарадње с Борисом Бекером и ангажовања мистичног лица Пепеа Имаза, преко изјава да му победе више нису најважније до оповргавања истих, без доказа у резултатима. Иако је друга половина 2016. деловала трагично, с титулом у Торонту и финалима Њујорка и Лондона била је успешнија од досадашње 2017, у којој је све осим титуле у Дохи било испод очекивања.

Сада и Ђоковић потврђује да још нема прави план и да раскид са досадашњим тимом није последица избора новог:

– Осећам да је ово ново поглавље у мом животу. Моја каријера је увек ишла узлазном путањом, а сада доживљавам како је то када вас пут одведе у другом правцу. Желим да пронађем начин да се вратим на сам врх јачи и отпорнији. Уверен сам да ћу успети, иако то не може да се деси преко ноћи. Зато ми је потребно и време да пронађем праву особу у тиму са којом ћу моћи да се повежем на професионалном нивоу. Толико сам дуго у тенису да могу самостално да спроводим дневне рутине, и не желим да журим са одлукама. План је да на наредним такмичењима будем уз подршку своје породице и менаџера.

Промена је било и раније, са одласком и повратком Душана Вемића, али овако радикална се догађа први пут и отвара многа питања. Одговор на једно од њих, да је циљ промене напредак, а не повлачење, дали су и сви чланови сада већ бившег штаба. Такође, Вајда у име свих потврђује да се ништа није променило у пријатељским односима:

– Време проведено са Новаком је читав један живот. Били смо део великих успеха, живели и дисали за исте циљеве. Пружио сам све што сам знао као тренер и поносан сам на наше резултате. Стигли смо до момента када смо схватили да је потребна нова енергија у тиму. Новак може још да иде напред и сигуран сам да хоће... И даље ћемо се консултовати, виђати, дружити, јер ми смо ипак породица.

И Фил-Грич се на сличан начин опростио:

– Имао сам изузетну привилегију да радим са Новаком у протеклих осам година. Сан сваког тренера је да сарађује са професионалцем и спортистом који је толико посвећен оном што ради. Стално је померао границе на кондиционом плану и проналазио нове начине како да напредује у свим сегментима. Не сумњам да ће се вратити на сам врх, Новак је шампион, ратник... Дошао је моменат за све нас да се разиђемо на професионалном плану, али приватно ћемо остати пријатељи.

Жеље у наставак Ђоковићевих успеха изнео је и Амановић:

– Новак је мој најбољи пријатељ. Провео сам више времена са њим него са породицом у протеклих десет година. Ништа се неће променити у нашем односу, јер смо повезани на толико начина. Увек ћу бити ту за њега и радоваћу се да га видим да побеђује, осваја турнире и остварује сав свој потенцијал. Не сумњам да ће тако и да се деси.

Новак Ђоковић овог месеца пуни 30 година, а вест о радикалним променама износи са пословичним оптимизмом („Стварно уживам у тенису. Имам осећај као да почињем све из почетка и свиђа ми се овај изазов...”). Како све то делује са стране?

Већ дуго је приметно да Новаков штаб, барем на мечевима, не делује ангажовано, као што и односи унутар штаба делују више као породични него професионални. Слику опуштене атмосфере пренео је и онај несрећни снимак са тренинга, на којем ништа не подсећа на повратак у светски врх.

Многи стручњаци су предлагали довођење новог тренера са више амбиција и ауторитета. Чак и када се то буде остварило, биће потребно време привикавања, као што је било и са Бекером. На почетку је деловало као навикавање на зубну протезу, али је затим Ђоковић почео много јаче да гризе.

Извесно је, дакле, да наредне седмице, на одбрани титуле у Мадриду, не треба да се очекује крупнији корак напред, а да ли ће га бити до краја сезоне шљаке – зависиће од и даље непредвидљивих потеза нашег тенисера.

Од Јелене Генчић до Бориса Бекера

Тренери Новака Ђоковића:

Јелена Генчић 1993–1999.

Никола Пилић 1999–2003.

Дејан Петровић  2004–2005.

Рикардо Пјати  2005–2006.

Марјан Вајда  2006–2017.

Марк Вудфорд  2007.

Тод Мартин  2009–2010.

Борис Бекер  2013–2016