Đoković menja stručni štab

U saopštenju stoji da na odluku nije uticala samo analiza igre i rezultata nego i privatni planovi svakog člana tima, te da su trenutno neophodne promene, nov pristup i nova energija da bi Đoković podigao nivo:

– Beskrajno hvala Marjanu, Gebhardu i Miljanu na deceniji prijateljstva, požrtvovanosti, profesionalizma i posvećenosti mojim ciljevima u karijeri... Svestan sam da su živeli za mene i da su sve podređivali mojim uspesima i snovima. Bili su moja snaga, ali zajedno smo osetili da nam je potrebna promena. Veoma sam zahvalan i ponosan na naš odnos i neraskidivu vezu koju smo izgradili tokom godina, zasnovanu na ljubavi, poštovanju i razumevanju. Oni su moja porodica i to se nikad neće promeniti.

Uskoro će godina naglog pada forme dotle ubedljivo najboljeg tenisera, tri puta proglašavanog za sportistu sveta. Ta godina mu je na terenu bila najslabija u protekloj deceniji, puna lutanja s planom i neočekivanih poteza. Od prekida izuzetno uspešno saradnje s Borisom Bekerom i angažovanja mističnog lica Pepea Imaza, preko izjava da mu pobede više nisu najvažnije do opovrgavanja istih, bez dokaza u rezultatima. Iako je druga polovina 2016. delovala tragično, s titulom u Torontu i finalima Njujorka i Londona bila je uspešnija od dosadašnje 2017, u kojoj je sve osim titule u Dohi bilo ispod očekivanja.

Sada i Đoković potvrđuje da još nema pravi plan i da raskid sa dosadašnjim timom nije posledica izbora novog:

– Osećam da je ovo novo poglavlje u mom životu. Moja karijera je uvek išla uzlaznom putanjom, a sada doživljavam kako je to kada vas put odvede u drugom pravcu. Želim da pronađem način da se vratim na sam vrh jači i otporniji. Uveren sam da ću uspeti, iako to ne može da se desi preko noći. Zato mi je potrebno i vreme da pronađem pravu osobu u timu sa kojom ću moći da se povežem na profesionalnom nivou. Toliko sam dugo u tenisu da mogu samostalno da sprovodim dnevne rutine, i ne želim da žurim sa odlukama. Plan je da na narednim takmičenjima budem uz podršku svoje porodice i menadžera.

Promena je bilo i ranije, sa odlaskom i povratkom Dušana Vemića, ali ovako radikalna se događa prvi put i otvara mnoga pitanja. Odgovor na jedno od njih, da je cilj promene napredak, a ne povlačenje, dali su i svi članovi sada već bivšeg štaba. Takođe, Vajda u ime svih potvrđuje da se ništa nije promenilo u prijateljskim odnosima:

– Vreme provedeno sa Novakom je čitav jedan život. Bili smo deo velikih uspeha, živeli i disali za iste ciljeve. Pružio sam sve što sam znao kao trener i ponosan sam na naše rezultate. Stigli smo do momenta kada smo shvatili da je potrebna nova energija u timu. Novak može još da ide napred i siguran sam da hoće... I dalje ćemo se konsultovati, viđati, družiti, jer mi smo ipak porodica.

I Fil-Grič se na sličan način oprostio:

– Imao sam izuzetnu privilegiju da radim sa Novakom u proteklih osam godina. San svakog trenera je da sarađuje sa profesionalcem i sportistom koji je toliko posvećen onom što radi. Stalno je pomerao granice na kondicionom planu i pronalazio nove načine kako da napreduje u svim segmentima. Ne sumnjam da će se vratiti na sam vrh, Novak je šampion, ratnik... Došao je momenat za sve nas da se raziđemo na profesionalnom planu, ali privatno ćemo ostati prijatelji.

Želje u nastavak Đokovićevih uspeha izneo je i Amanović:

– Novak je moj najbolji prijatelj. Proveo sam više vremena sa njim nego sa porodicom u proteklih deset godina. Ništa se neće promeniti u našem odnosu, jer smo povezani na toliko načina. Uvek ću biti tu za njega i radovaću se da ga vidim da pobeđuje, osvaja turnire i ostvaruje sav svoj potencijal. Ne sumnjam da će tako i da se desi.

Novak Đoković ovog meseca puni 30 godina, a vest o radikalnim promenama iznosi sa poslovičnim optimizmom („Stvarno uživam u tenisu. Imam osećaj kao da počinjem sve iz početka i sviđa mi se ovaj izazov...”). Kako sve to deluje sa strane?

Već dugo je primetno da Novakov štab, barem na mečevima, ne deluje angažovano, kao što i odnosi unutar štaba deluju više kao porodični nego profesionalni. Sliku opuštene atmosfere preneo je i onaj nesrećni snimak sa treninga, na kojem ništa ne podseća na povratak u svetski vrh.

Mnogi stručnjaci su predlagali dovođenje novog trenera sa više ambicija i autoriteta. Čak i kada se to bude ostvarilo, biće potrebno vreme privikavanja, kao što je bilo i sa Bekerom. Na početku je delovalo kao navikavanje na zubnu protezu, ali je zatim Đoković počeo mnogo jače da grize.

Izvesno je, dakle, da naredne sedmice, na odbrani titule u Madridu, ne treba da se očekuje krupniji korak napred, a da li će ga biti do kraja sezone šljake – zavisiće od i dalje nepredvidljivih poteza našeg tenisera.

Od Jelene Genčić do Borisa Bekera

Treneri Novaka Đokovića:

Jelena Genčić 1993–1999.

Nikola Pilić 1999–2003.

Dejan Petrović  2004–2005.

Rikardo Pjati  2005–2006.

Marjan Vajda  2006–2017.

Mark Vudford  2007.

Tod Martin  2009–2010.

Boris Beker  2013–2016