Телефонски компромис за аутопут

Концесија ипак није пропала, али аутопут Хоргош–Пожега неће почети да се гради 2. априла. Аустријски конзорцијум „Алпина-Пор” добио је додатни рок да, уместо 31.марта, финансијску конструкцију затвори до краја године, баш онако како је главни финансијер Дојче банка и тражила. После јучерашње телефонске седнице концесионару је дат услов да до краја јуна заврши техничку припрему радова и обезбеди елементе финансирања, који би у потпуности били заокружени до 31. децембра.

 Оваквим компромисним решењем, према оцени Божидара Ђелића, потпредседника владе, остављен је простор да радови на изградњи аутопута почну ове године.

– Задовољан сам због тога што је председник владе уочио нужност да се сазове ова хитна седница, јер би у противном цела концесија пала, влада би повукла гаранцију од десет милиона евра, а Србија би требало да чека две године да се поново покрене градња аутопута Хоргош–Пожега – објаснио је Ђелић.

Предраг Бубало, министар трговине и услуга, изразио je очекивање да ће „нова Влада Србије у којој ће бити и коалиција ДСС – НС, првог радног дана нове владе започети изградњу аутопута.”

– Због потпуно погрешне одлуке наших бивших коалиционих партнера ДСС и ГС 17 плус, радови за сада нису почели, али као што сам рекао, гарантујем да ће нова влада сигурно одмах започети изградњу аутопута – рекао је Бубало и додао да је због тога важно што је јучерашњом одлуком владе уговор о концесији остао на снази.

Влада, концесионар и Дојче банка ће у наредна три месецаразмотрити захтеве финансијера да уђе у овај посао, рекао је Драган Ђилас, министар задужен за НИП, који је током јучерашњег дана преговарао са Дејаном Михаловим, секретаром владе и Велимиром Илићем, министром за инфраструктуру.

Важно је да се то испреговара, како би уговор добио сигурност за државу Србију да ће бити финансиран средствима Дојче банке, изјавио је Ђилас.

– Најважније је да ће се аутопут правити, да ће Дојче банка, по ономе што је рекла, ако се испуне њени захтеви, финансирати и ми можемо у току лета да почнемо са радовима на аутопуту– закључио је Ђилас.

Михајло Марковић, државни секретар за инфраструктуру, задужен за концесију, појаснио је да би у року од 90 дана уговорна документација требалода буде прилагођена стандардима Дојче банке и финансијских институција (Европска банка за обнову и развој, Европска инвестициона банка и Светска банка). Дојче банка је иначе сам пројект оценила банкабилним, али будући да није учествовала у сачињавању уговора, она је тражила измену појединих одредби и прилагођавање њеним стандардима. Усклађивање стандарда са међународним финансијским организацијама предвиђено је иначе концесионим уговором.

М.У.А.

------------------------------------------------------------

Збуњујуће изјаве

Сада не би било на одмет да се одлука преточи у измене или анекс уговора и да се сви папири објаве

То што се ни министри у Влади Србије баш не сналазе најбоље у тумачењу уговорних одредби и одлука за које гласају, један је од разлога што се последњих дана често није ни могло схватити ко шта тражи, ко се за шта залаже, шта је одлучивано или договорено.

Тако је министар Предраг Бубало, иначе доктор правних наука, након јучерашње телефонске седнице владе изјавио агенцијама да је „донета одлука да уговор о концесији остаје на снази и након 31. марта 2008. године”.

Они који су читали уговор, могли су да, у члану 4, прочитају: „ступање на снагу овог уговора условљено је финансијским затварањем посла које је претходни услов” и да „права и обавезе из овог уговора ступају на снагу након финансијског затварања посла”, које је уговором, иначе, предвиђено за 31. март 2008. Значи уговор, формално-правно није ни био на снази.

Оно што је влада јуче могла да учини и што је према првим вестима и урадила, јесте продужетак рока за испуњавање претходног услова, што још не значи да је уговор ступио на снагу, а још мање да остаје на снази, јер то никада и није био.

Оно што је, истина, важније од немуштих тумачења и предизборних злоупотреба овог посла, јесте то што концесиони аранжман није, бар за сада, пропао, што влада није, бар у овом тренутку, учинила преседан и дозволила почетак градње без испуњених техничких и финансијских услова, чиме би у старту прекршила уговор и што је, у знак добре воље концесионару и банкарима, продужила рок за испуњење уговорних обавеза.

Ипак, ни мало прецизности у јавно изговореним речима не би било на одмет.

Наравно, не би било на одмет да се после јучерашње одлуке, све што је одлучено покрије и изменама уговорних одредби, рецимо посебним анексом које би потписали и представници концедента и концесионара. Тако бар налаже здрав разум и правила правне државе.

И још нешто би било више него логично, да се сада јавно обелодане сви усвојени папири – до последњег. Да за три месеца опет не би било дилеме шта је ко одлучивао, договарао или само прећутно аминовао.

Весна Јеличић