Велико интересовање за Викинге

Иза врата стокхолмског музеја „Викингалив”, на површини од 2.000 квадратних метара, смештен је један од најмистичнијих светова у историји – свет Викинга, људи који су у периоду између осмог и 11. века крстарили ратујући и тргујући.

Интересовање за „људе са севера” је веће него икада досад, а оно што је годинама учено из књига само је мали део нечега много већег, атрактивнијег и узбудљивијег.

„Ми данас појам користимо у веома широком смислу, то јест њиме именујемо житеље Скандинавије тог периода, али он се тада користио за пирате, ратнике и трговце”, изјавио је професор историје шведског Универзитета у Лунду Дик Харисон.

Стапајући историјске податке и најновија открића из викиншког доба, посетиоци су суочени са свакодневним животом ових људи, њиховим путовањима, обичајима, друштвом и њиховим представником направљеним на основу ДНК-а из костију пронађених у 10. веку у Сигтуни, градићу на југоистоку Шведске.

„Што се тиче викиншких експедиција, врло је важно бити свестан њиховог карактера. Били су пљачкаши, најамнички војници у служби француских, англосаксонских, немачких краљева. У Византијском царству, на пример, постојала је елитна војска Варјази, која се борила против Арапа, Бугара и других непријатеља царства”, испричао је Харисон и наставио:

„Онда истраживачки и колонизаторски походи. У северном Атлантику населили су Фарска острва, Исланд и Гренланд. Истражили су и Њуфаундленд. Један број шведских Викинга је, заједно са племенима Источних Словена, оформио Кијевску Русију.”

Наравно, никако не би требало потценити ни трговину на коју су посебно обраћали пажњу. Можда је најбољи пример шведско острво Готланд у Балтичком мору, чији су житељи имали врло успешну трговину са западном Русијом и Византијом.

Међутим, оно што је најупечатљивија слика коју и даље имамо о Викинзима јесу њихови шлемови с роговима – сетимо се само Хогара Страшног. Све то, како је подвукао професор Харисон, припада миту.

„Током 19. века Викинге су ’присвојили’ скандинавски националисти, који су их сматрали оснивачима Шведске, Норвешке и Данске. ’Изронила’ је чудна, већином нетачна, слика коју су прихватили и Европљани. И тако, мало-помало, добили смо готов производ – дугобради ратници дугих мачева и секира, који су на главама увек носили шлемове са роговима”, закључио је професор Харисон.