Буш на Марковом тргу

Од нашег сталног дописника

Загреб, 31. марта – Председник САД Џорџ Буш посетиће Загреб одмах после самита НАТО-а у Букурешту. Биће то друга званична посета шефа Беле куће Хрватској – претходно је у Загребу боравио, практично прошао, Бил Клинтон. За разлику од њега, Буш ће у главном граду Хрватске и преноћити, у хотелу „Вестин” (бивши Интерконтинентал „Загреб”), одакле му је и најкраћи пут до Пантовчака, где је седиште председника РХ и Горњег града у којем су влада и Сабор.

Како је најзад и званично потврђено, председник Буш са супругом и сарадницима стиже у Загреб у петак после подне, а после смештаја и краћег одмора предвиђен је сусрет с председником Стјепаном Месићем на Пантовчаку. У суботу пре подне састаће се у Банским дворима на Горњем граду с премијером Ивом Санадером, а после тога ће се на Тргу св. Марка, који је између седишта владе и Сабора и веома га је лако обезбеђивати јер је практично затворена целина, обратити грађанима Загреба.

После подне ће Буш приредити ручак на којем ће бити и председници земаља које би према најавама требало у Букурешту да добију позив за прикључивање НАТО-у, а то су, уз Хрватску, Албанија и Македонија. После тога одлази у црноморско летовалиште Сочи, где ће се састати с руским председником Владимиром Путином.

Долазак америчког председника хрватски медији третирају као прворазредни догађај, јер је јединствена оцена да је то „признање Хрватској и доказ добрих односа” с том велесилом. Тако се овај догађај, уосталом, оцењује и с америчке стране, па је Бушов саветник за безбедност Стивен Хадлеј изјавио да ће амерички председник посетити Хрватску како би јој „одао признање за спроведене импресивне реформе и разговарао с њеним челницима”.

Како то обично бива када по свету путује шеф Беле куће, пре њега у Загреб је већ дошао велики број припадника обезбеђења, међу којима су припадници америчке националне безбедности, ЦИА и такође незаобилазни маринци, који су у већем броју стигли у суботу. Амерички агенти већ данима детаљно „чешљају” улице којима ће се кретати њихов председник, па су посетили и већину станара чији станови гледају на улицу.

У Месничкој улици, која води на Горњи град у седиште владе, упозорили су станаре да им прозори морају бити затворени да их не би „случајно погодили снајперисти” који ће се у то време налазити на крововима. Улица ће бити затворена за саобраћај већ од четвртка и, наравно, потпуно испражњена од аутомобила, а агенти су снимили све куће поред којих ће пролазити председничка колона. Заваривање свих металних шахтова на том путу се подразумева.

Какве ће кулинарске посластице бити понуђене на вероватној вечери двојице председника на Пантовчаку, остаје строго чувана тајна, али ће ту сигурно бити неких домаћих националних специјалитета – од оних најпознатијих јадранских, до загорских. За тај део протокола, у који улази и опроштајни ручак који за узванике приређује Буш, протекле недеље је већ стигла куварска екипа из Вашингтона која проверава сва јела и пића (састав и порекло) која ће се понудити током боравка шефа Беле куће у Загребу. Док у кулинарске тајне још не могу да продру, ревносни домаћи новинари дознали су зато да се у КБЦ Ребро припрема посебна хируршка дворана за изванредне ситуације, у којој ће бити специјална медицинска екипа из САД, за злу не требало.

Да би атмосфера била потпуна, побринуло се неколико невладиних организација, које ће у време боравка председника Буша у Загребу на популарном Цветном тргу у средишту Загреба организовати протестне скупове. Замишљено је то – како сами кажу – као „мирно грађанско окупљање симболичног карактера”, уз реквизите попут транспарената, звиждаљки и бубњева, на којем ће показати да „Буш није добродошао у Хрватску због агресивне америчке политике према људским правима, због милитаризма и угрожавања климе”.

Истовремено, организовале су и прикупљање потписа грађана којима се тражи да се о уласку Хрватске у НАТО одлучује референдумом, што влада иначе одбија. Првог дана прикупљено је око 15.000 потписа, а за успех ове акције требаће укупно око 450.000 потписа, јер према закону референдум о неком питању мора се расписати ако то затражи 10 одсто од укупног броја грађана уписаних у бирачки списак.