Сумњива куповина "Си маркета"

Комисија за заштиту конкуренције, која је пре два дана јавно посумњала да су се пекари и млекари договарали о поскупљењу, сумњичаво гледа и на могућу куповину "Си маркета". Према речима Дијане Марковић-Бајаловић, председника ове комисије, пре него што дође до концентрације на тржишту, као што Закон о заштити конкуренције и налаже, привредни субјекти су дужни да своје намере пријаве антимонополској комисији. Управо такав један допис стигао је на адресу ове надлежне институције 24. јула ове године.

– Подносиоци захтева су "Ист Јуроп инвестмент фонд" и "Си маркет". Међутим, према подацима које смо добили, нејасно је ко су оснивачи овог инвестиционог фонда. Увидом у нека документа утврдили смо и да оснивачи имају своје осниваче. То је стабло које се завршава ко зна где – казала је Дијана Марковић-Бајаловић.

У јавности се спекулисало да се иза имена овог купца крије "Делта". Међутим, касније је то демантовано.

Према званичним подацима Комисије за заштиту конкуренције, реч је о холандском друштву које има озбиљну намеру стицања 100 одсто удела овог врањанског предузећа. Тиме би овај трговински систем из руку свог јединог оснивача и садашњег власника "Симпа" а.д. из Врања прешао у власништво поменутог друштва.

Од подношења захтева Комисији протекло је више од месец дана, а у међувремену је, на инсистирање надлежних, он допуњаван још два пута. Међутим, ни до данас нису испуњени услови из члана 60. Закона о заштити конкуренције. Односно Комисија на основу достављених доказа и података није могла поуздано да утврди да намеравана концентрација не доводи до битног спречавања, ограничавања, или нарушавања конкуренције.

Зато је Комисија 3. септембра донела закључак о покретању такозваног испитног поступка о овом предмету. Очекује се да подносилац захтева ускоро достави оригиналне и оверене изводе из Регистра привредних субјеката за потенцијалног купца, али и за осниваче холандског друштва.

При том се, напомињу у Комисији, неће сматрати прихватљивим изводи који су старији од 24. јула 2007. године, односно они који су датирани пре дана подношења захтева. Сви изводи из холандског регистра привредних субјеката, који су претходно достављени Комисији, односили су се на 2006. годину и Комисија их није прихватила као важеће.

Иначе, "Си маркет" обавља делатност неспецијализоване трговине на мало, претежно храном и пићем, а његови малопродајни објекти налазе се у Београду, Врању и Панчеву.

Комисија за заштиту конкуренције јуче је позвала и све конкуренте "Си маркета", удружења потрошача, произвођача и добављача, регионалне привредне коморе и друге заинтересоване учеснике на тржишту да доставе своје мишљење о предметној концентрацији.

Како каже Дијана Марковић-Бајаловић, у сектору продаје је већ индикативно да један трговински ланац има, по свему судећи, доминантан положај. Само налажење у таквом положају по закону није кажњиво, спорно је једино ако се тај положај злоупотребљава.

– То је дуг поступак и такви потези трговца се тешко доказују. Није довољно само да постоје назнаке да неки трговински ланац у раду са добављачима склапа уговоре који иду њему у корист, да и за основне животне намирнице уводи рокове плаћања од 60 до 90 дана и да скупо наплаћује улазак у систем. Потребно је све то и доказати – објаснила је наша саговорница.

Прича о монополима у српској производњи и трговини поново је у јавности покренута прошлог викенда. Од досадашњих изјава на тему заштите конкуренције, ова се разликује по томе што је изашла из уста министра. За разлику од претходног министра трговине Бојана Димитријевића, који је на свако питање о монополима дипломатски одговарао како српска привреда није монополизована, јер то подразумева постојање једног произвођача или продавца, Мирко Цветковић, министар финансија, јавно је посумњао да је то један од узрока поскупљења. Да није само суша крива што су цене хлеба, млека и уља скакале у последњих месец дана, касније су истакли и Млађан Динкић, министар економије и регионалног развоја, али и Радован Јелашић, гувернер Народне банке Србије. Први пут државни званичници у Србији почели су да говоре и на ову тему, па се у стручној јавности све чешће поставља питање да ли то значи да је држава коначно решила да се обрачуна са монополистима.

--------------------------------------------------------------------------

Уљари, пекари и млекари под лупом

У Комисији за заштиту конкуренције истичу да без обзира на то што се потрошачима чини да је и цена уља унапред договорена, јер сви произвођачи имају исте цене, такав закључак се не може олако донети.

– Када имате неколико произвођача, наравно да је могућ и такав сценарио поскупљења. Међутим, могуће је и то да је један произвођач лидер, а да га остали прате. Ту је тешко утврдити шта се десило – каже Дијана Марковић-Бајаловић и додаје да су јуче ујутру у Комисију стигли и подаци Тржишне инспекције Министарства трговине и услуга о поскупљењу хлеба.

Како каже, ту је сумња бачена на Унију приватних пекара, који су својим члановима препоручили поскупљење. Сама препорука није спорна, индикативно је ако је сви прихвате, објаснила је.

Кад је реч о цени млека, испитује се то што је "Салфорд", који за рачун инвестиционог фонда "Њу врлд вејв" управља са неколико млекара у Србији, више пута подизао цене у малопродаји, док је откупна цена сировог млека повећана само једном.