До финала нема Надала

Већ виђени полуфинални меч на Међународном првенству САД у тенису између другог и трећег "рекета" света изгубио се у измаглици од победе Шпанца Давида Ферера. Он је у осмини финала непријатно изненадио свог земљака Рафаела Надала са 6:7 (3:7), 6:4, 7:6 (7:4), 6:2 уклонивши га тако Новаку Ђоковићу с пута поплочаног великим претензијама. Наш најбољи тенисер, трећепласирани на светској ранг-листи, мора за остало да се побрине сам.

Испоставило се да су га кладионице с правом прогласиле за другог фаворита, иза неприкосновеног Швајцарца Рожеа Федерера, који игра за четврти узастопни тријумф, а испред Надала, иако је Шпанац први до најбољег. Ферер се очигледно опоравља после пада на листи с десетог места на петнаесто, а њујоршки турнир за "грен-слем" је одлична прилика да се пред милионским аудиторијумом представи као један од најнеугоднијих противника данас. Искористио је прилику да измакне сународнику настабилно тле на тврдој подлози испод ногу које су због повреде колена биле још стакленије. Надал ни у петом учешћу на "Флашинг Медоузу" није могао даље од четвртфинала до којег је догурао прошле године (прва два пута је испао у другом колу, а затим у трећем).

– Не тражим оправдање, али Ферер је један од најбољих играча на свету данас, – прозборио је Надал после меча.

Фереров резон је имао и Хуан Монако, трећи "рекет" Аргентине, 23. на листи, који је на терен изашао без респекта према Ђоковићу, већ да га победи. Због тога је наш тенисер имао тежак посао у осмини финала. Отпор противника који се упињао из петних жила сломио је за три часа и 53 минута са 7:5, 7:6 (7:2), 6:7 (6:8), 6:1. То је Ђоковићу, који учествује трећи пут, био јубиларни десети меч на Међународном првенству САД, а трећи најдужи. Рекорд је поставио пре неколико дана, на једвите јаде у другом колу савладавши Чеха Радека Штепанека (четири часа и 44 минута), а његов дебитантски меч, пре две године против Француза Гаела Монфилса, трајао је три часа и 57 минута.

– Меч против Монака је био изузетно напоран. Изненадио ме је агресивношћу. Морао сам да се помучим за сваки поен. Одиграо сам најбоље могуће у овом тренутку, а најпозитивнија ствар је што сам сервирао веома добро. Сервисом сам се неколико пута извукао из тешких ситуација, – рекао је Ђоковић који је више грешио од противника (59-39), али је имао и много више неодбрањивих поена од њега (56-32), уз надмоћ у ас-поенима (14-3). – Монако је играо изврсно, показавши да је незгодан супарник и на тврдој подлози, а не само на шљаци. Омели су ме болови у стомаку због којих сам тражио лекарску помоћ. Витамини и пилуле су ми много помогли да обновим енегрију. После тога сам играо заиста добро. Дан за предах ће добро да ми дође, али, ово је велики турнир. Сви смо у истом кошу и не треба да размишљамо о томе да ли играмо дан за даном или имамо паузу. Не могу са сигурношћу од сто одсто да кажем да сам спреман да освојим турнир, али су успеси ове године, поготово на тврдој подлози, довели до тога да ме публика доживљава као играча који и овде може да победи и Федерера.

Ђоковићев противник у четвртфиналу сутра увече је ветеран из Шпаније Карлос Моја (31 година, 17. на листи) коме је пробој међу осам највећи домет још од 1998. када је био полуфиналиста. Нашег тенисера је савладао оба пута ове године, а недавно у првом колу у на турниру из мастерсове серије у Синсинатију (тврда подлога) лако са 6:4, 6:1.

– Изгубио сам од њега двапут узастопце, али у Синсинатију нисам пружио ни 20 одсто могућности. Моја је велики играч, својевремено и најбољи на свету, веома искусан и зна на који се начин долази до победе у важним мечевима. Али, знам како ћу против њега, – оптимиста је Ђоковић који ће у случају победе играти за финале с успешнијим из меча између Ферера и другог "рекета" Аргентине Хуана Игнасија Челе (22. место).

Ђоковићев недавни пораз против Моје био је слика и прилика психологије победника. Окршај је уследио два дана после његовог великог тријумфа у финалу на претходном турниру из мастерс серије у Монтреалу када је први пут савладао Федерера. Шпанац је после победе рекао да је из искуства знао како ће Ђоковић у њиховом дуелу да дише – на ловорикама.

--------------------------------------------------------------------------

Бацање рекета – оружје у психолошком рату

Новака Ђоковића по стилу игре упоређују с руским тенисером Маратом Сафином (27) из најбољих дана, када је био и првопласирани на листи, победник Међународног првенства САД (2000)... На врхунцу каријере Сафин је био бескомпромисан и неустрашив, али је остао недоречен па вероватно никада неће да се обистине претпоставке да је једино он могао да озбиљно да се хвата у коштац с најбољим тенисером данашњице Федерером.

Сафин је вероватно и један од тенисера који је поломио највише рекета у току меча. Кад му не иде како жели, питање је секунда када ће бес на себе да искали над "средством за рад". То је све чешће и Ђоковићев манир. Али, док је код Сафина сигурно да у тим тренуцима губи дизгине из руку, код нашег тенисера бацање рекета и његови крикови који се неретко проломе стадионом нису увек контрапродуктивни. Чињеница је да такви гестови нису лепи за око и пријатнио за уво, нити приличе духу "белог спорта", али су прећутно прихватљиви, не кажњавају се и један су од начина да се у игри живаца напетих као струне добије психолошки рат који се на тениском пољу води више него у било ком другом спорту. Догађа се то и рекреативцима. Ђоковићева "невоља" је што упада у очи на великој спортској сцени.