Снага српског оружја
Свака војна вежба, баш као и свака војна парада, једна је врста политичке и војне поруке. Како домаћој тако још више иностраној јавности. Војни полигон Никинци био је поприште највеће овогодишње војне вежбе „Челик 2017” поводом Дана Војске Србије, Дана победе и Дана Европе. Уз присуство председника Србије и врховног команданта оружаних снага Томислава Николића, премијера и будућег председника и врховног команданта Александра Вучића, као и целог државног врха Србије, ту су били и председник и премијерка Републике Српске Милорад Додик и Жељка Цвијановић, као и министарка одбране Словеније Андреа Катич.
Ако се некада борбена моћ једне армије мерила по тонама челика избаченим у јединици времена, тој формули се данас придружила и гипкост и растреситост борбеног распореда, као и дигитална сфера борбених операција. Део од свега тога видели смо на полигону Никинци, наравно, колико је то било могуће с обзиром на димензије полигона. Односно, за самоходне хаубице „нора Б-52” калибра 155 мм полигон Никинци сувише је мали да би испалиле артиљеријско зрно на крајњи домет од 42 км, па су сва гађања бојевом муницијом била на домету до 12,5 км.
Дакле, вежба је започела гађањем из пешадијског наоружања, из снајпера 7,62 мм и тешке снајперске пушке „црна стрела” од 12,7 мм. Показано је и дејство нове домаће пушке модуларног калибра од 6,5 мм „грендел”, која би могла ући у састав специјалних јединица војске и полиције, или као оружје водног снајперисте. Масовније наоружање новим, основним, пешадијским калибром тешко је изводљиво у садашњим економским условима, јер то захтева сасвим нову логистику. Осим тога, ниједна армија у свету још није усвојила пешадијски калибар од 6,5 мм, уз чињеницу да бисмо усвајањем тог новог калибра имали три основна пешадијска калибра: 5,56 мм, 7,62 мм и 6,5 мм. А то себи не могу да приуште ни Русија, ни Америка. Јесте да се калибар 6,5 мм показао као прецизан на удаљености од 500 метара, али данас се модеран пешадијски бој не врши на тим даљинама. Снајперска борба, то је могуће.
После пешадијских гађања наступила су борбена возила из лепезе производа компаније „Југоимпорт–СДПР“: три оклопна возила „лазар 3” и једно оклопно возило „милош”. Два „лазара-3” била су наоружана ДУБС-ом од 12,7 мм, они имају капацитет превоза борбеног одељења пешадије од 10 војника и у тој су верзији заправо оклопни транспортери. Но, „лазар 3” са руском куполом, наоружан топом од 30 мм, аутоматским бацачем граната од 30 мм и митраљезом од 7,62 мм, одлично је борбено возило пешадије какво одавно недостаје војсци Србије. Проблем је цена руске куполе са наоружањем, која иде до 400.000 долара, што пуно повећава укупну цену борбеног возила. У сваком случају, са „лазаром 3” војска Србије, која до краја године треба да добије првих 18 возила, јача моћ и укупну мобилност својих копнених бригада. За компанију „Југоимпорт–СДПР” то је одлична референца за извозне послове, јер тешко је продавати неки борбени систем иностраним купцима ако није у наоружању домаће војске.
На вежби „Челик 2017” наступили су и југословенски тенкови М-84, три тенка од којих су два имала одређене модификације у виду решетке на задњем делу као предоклопа за ракете, нешто у стилу „страјкера”, што су и Руси применили код новог тенка типа „армата”, нови додатни активни оклоп на чеоном делу корпуса тенка и куполе, ДУБС са митраљезом од 12,7 мм на куполи тенка и јача погонска група – резултат рада Војнотехничког института и Техничког ремонтног завода Чачак.
Видели смо и борбена возила БОВ са ДУБС-ом од 12,7 мм, наступило је и борбено возило „милош” такође са ДУБС-ом од 12,7 мм, све производи компаније „Југоимпорт–СДПР”. „Милош” је на тестирањима показао одличне резултате и полиција и војска Србије добијају у њему модерну борбену платформу 4 пута 4, која опционо може бити наоружана и ПВО ракетама „шило”, или противоклопним пројектилима типа „конкурс”. Такво возило дуго нисмо имали у арсеналу наше војске.
Велику прецизност у гађању показао је и самоходни артиљеријско-ракетни систем ПВО „пасарс” са топом „бофорс” од 40 мм, иначе популарни „терминатор”. Интеграцију топа на стандардни камион ФАП, са додатном хидрауликом ради стабилизације, извршила је приватна компанија „Србоауто”. Иначе, и нова верзија вишецевног ракетног бацача „огањ” од 128 мм има исту оклопљену кабину као и „терминатор”, што показује добар тренд унификације и уштеда у војсци Србије.
Врло импресивно је било и гађање из шестоцевног лансера ракетног система „алас”, који је развијен за потребе оружаних снага Уједињених Арапских Емирата. Пројектили тог система наводе се путем оптичког кабла, а крајњи домет варира од верзије ракете, од 25 до 40 км. Систем је развила компанија „Едепро” из Београда.
Негде на средини вежбе изнад нас је протутњао млазни јуришник „орао”, избацио ИЦ мамце и лансирао ракете, док су борбени хеликоптери „гама” испалили вођене противоклопне пројектиле „маљутка”. Тестирање и пробна лансирања балистичке ракете из система „шумадија”, домета 300 км, биће обављени ових дана у Пакистану, јер су тамошње пустиње ипак веће од полигона у Никинцима. У Пакистану се успешно завршава и тестирање наше самоходне хаубице „нора 52”, Пакистанци најављују куповину фантастичних 700 „нора” .
Вежба у Никинцима била је у неким дигиталним сегментима показног батаљонско-бригадног нивоа, целу вежбовну просторију непрекидно су „покривале” домаће беспилотне летелице. Завршна сцена вежбе било је спектакуларно, истовремено, лансирање ракета из система „морава” и „огањ”, што је подсетило на завршне операције Црвене армије пред Берлином 1945. Прави Дан победе.
А порука јесте да Србија јача и развија своје оружане снаге ради стабилности и мира, као превенцију за било чије авантуристичке планове ка нашим просторима и нашим људима. И ништа више.
Да, треба честитати и аутору који је дао име вежби „Челик 2017”. Напокон један прави војнички назив за војну вежбу...
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
