Субота, 18.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Амбасадор Србије подлегао повредама

Полиција у Тунису још ради на расветљавању случаја, па ће тело преминулог Оливера Потежице у Србију, како незванично сазнајемо, бити допремљено почетком наредне седмице
Амбасадор Србије подлегао повредама
фото Л.В.

Амбасадор Србије у Либији Оливер Потежица преминуо је јуче ујутро у болници у Сусу, у Тунису, од последица тешких повреда које је задобио у саобраћајној несрећи у тој земљи. Министарство здравља Туниса и српска амбасада пружили су, како је саопштено из Министарства спољних послова Србије, сву могућу помоћ у лечењу амбасадора Потежице. У министарству наводе и да је амбасадор био на одобреном службеном путу за Тунис, неопходном за функционисање амбасаде у Триполију. Како се објашњава због познате ситуације у Либији, све стране амбасаде акредитоване у Триполију су своје комплетно финансијско пословање, још почетком 2011. године, изместиле у Тунис.

Вест о несрећи коју је доживео амбасадор у српску јавност стигла је јуче, у уторак. Тада је, како је пренео Танјуг, из МСП-а саопштено да је Потежица тешко повређен у саобраћајном удесу и да је хоспитализован у болници у Сусу. Јавност је обавештена и да је због тешког здравственог стања, амбасадора обишао генерални секретар Министарства спољних послова Вељко Одаловић. У овој вести није стајало више детаља о несрећи нити када се она десила. Јуче је у Танјуговој информацији, уз потврду министра спољних послова Ивице Дачића да је Потежица преминуо, наведено и да је подлегао повредама које је задобио у саобраћајној несрећи дан раније. Међутим, Н1 је пренео вест да је Потежица преминуо око пет сати ујутро, после тешке саобраћајне несреће коју је имао пре неколико дана у Тунису, потврђено је у Министарству спољних послова.

Како „Политика” сазнаје, несрећа у којој је страдао наш амбасадор десила се 2. маја, дакле седам дана пре него што је о томе обавештена јавност у Србији. Амбасадор је страдао од последица удеса услед излетања са пута возилом којим је сам управљао. Јуче смо код министра Дачића покушали да проверимо наша сазнања и да добијемо одговор зашто се о овоме ћутало недељу дана, али он није одговарао на нашу поруку.

У нашој амбасади у Тунису, која је морала прва да буде обавештена о несрећи, нисмо јуче успели да сазнамо више детаља о овом догађају. Како нам је рекла конзул Јасна Зрновић, они, за сада, према упутству надређених из Министарства спољних послова, не могу да дају никакве изјаве у вези са овим догађајем.

Како смо, ипак, незванично сазнали у министарству, полиција у Тунису ради на расветљавању свих околности несреће, па због тога у Београд још није стигао извештај са детаљима удеса. Још се не зна ни када ће из Туниса у Србију бити допремљено тело преминулог амбасадора. То би, како нам је незванично речено, требало да се деси почетком следеће недеље.

Амбасадор Потежица трећи је страдали службеник амбасаде Србије у Триполију. Пре њега, подсетимо, у америчком нападу на базу Исламске државе у либијском граду Сабрату у фебруару прошле године погинули су Слађана Станковић и Јовица Степић које су непознати нападачи киднаповали четири месеца раније. Из САД је саопштено да нису имали информација да се српски заробљеници налазе у тој бази.

Случај отетих службеника српске амбасаде у Триполију дуго је потресао овдашњу јавност. Станковићева и Степић су, подсетимо, киднаповани почетком новембра 2015. године на путу за Тунис. Били су део колоне у којој је био и амбасадор Потежица са супругом и двоје деце, као и један либијски држављанин као пратилац. Овај случај узнемирио је јавност, из државног врха су најављивали да ће успети брзо да спасу двоје службеника амбасаде, али како је време одмицало постало је јасно да то неће бити нимало лак задатак.

Њихова отмица довела је и до формирања радне групе у Министарству спољних послова која је требало да испита све околности случаја. Разговор је обављен и са амбасадором Потежицом, а он је у више наврата и јавно испричао шта се дешавало тог 8. новембра 2015. године код града Сабрата.

У недостатку било каквих званичних информација, медији су врло брзо почели да спекулишу о пословима српске амбасаде у Триполију и да окривљују и прозивају амбасадора Потежицу за различите недозвољене активности. Тако се спомињала наводна продаја виза либијским држављанима.

Закотрљала се и прича о наводној трговини оружјем. Радна група, према писању „Инсајдера”, те наводе није доказала.

„Што се тиче оружја и тог правца, он је сагледаван. Да видимо где је улога наших људи у дипломатско-конзуларним представништвима кад је реч о издавању виза или везама са трговином наоружањем. Нисмо препознали да је министарство урадило нешто због чега би било обележено, било коју недозвољену, или неку радњу која би могла да буде мотив да наши људи буду киднаповани”, рекао је за „Инсајдер” Вељко Одаловић, генерални секретар МСП-а.

Министар Дачић је тада најавио да ће ова радна група, независно од државних органа који треба да се баве тим случајем, до краја утврдити пуну истину, шта се десило, ко је крив, јер је то нешто што се дугује и породицама отетих. Јавност, међутим, никада није сазнала која је то пуна истина.

Амбасадор Потежица је све медијске приче најенергичније демантовао и упутио писму државном врху које је „процурело” у јавност у коме тражи да га заштите од таквих оптужби. Он је и наговестио шта ће се десити уколико не буде заштићен: „Не бисмо волели да дођемо у ситуацију да почнемо јавну полемику у овом смислу и да будемо принуђени да, ради одбране, пуштамо документе ’да цуре’.”

Отмица је покренула и причу о безбедности особља амбасаде у Триполију и могућности њеног затварања, односно премештања у Бенгази јер је, то, како су писали медији, била и препорука БИА. Амбасада није била ни затворена ни измештена. Одаловић је објаснио разлоге: односи који су постојали између Србије и Либије, као пуно српских грађана који раде у Либији и нису реаговали на упозорења Београда да треба да напусте ову земљу.

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Anabela
Oliver Potezica je pravi srpski heroj, bio je pozdan diplomata na najtezem zadatku. Ostavljen je da radi u uslovima opasnim po zivot i on je to prihvatio, trudeci se da bude uvek na usluzi srpskim drzavljanima u Libiji i intersima nase drzave u tom regionu. Prihvatio je zivot u senci terora i smrti kao zadatak dobrog diplomate, koji je odan svojoj zemlji i njenim gradjanima. Odgovrni za ovakvu situaciju sede u Ministarstvu spoljnih poslova. Slava ti Olivere!
lazar
Dacic da da ostavku ,cak se nije ni oglasio povodom smrti svog sluzbenika
Miodrag X
Ovo je vec treci covek koji je za godinu dana izgubio zivot zbog bahatog Ivice Dacica.
Kecman Tomo
1978 godine primljen na rad u Saveznom sekretarijatu za inostrane poslove SFRJ, a ne u Ministarstvu inostranih poslova Srbije. Bio je drugar, dobar radnik i profesionalac. Laka mu zemlja.
alisa mihajlović
Vest o pogibiji jednog ambasadora svakako ne spada u rubriku " društvo", gde se objavljuju i vesti o odronima na putu na pr. u Grdeličkoj klisuri. Vest je inače veoma "opskurna", bez ikakvih pojedinosti, ali je potpuno nejasno zašto je naš ambasador išao službeno iz Libije u Tunis, kad imamo i u Tunisu ambasadu. A ako je već išao nekim važnim državnim poslom, svakako nije mogao niti smeo sam da vozi, jer ambasador uvek, ali baš uvek, i kad ide na neki koncert, sedi pozadi. Pa i kad ide na godišnji odmor, ne može da ode bez saglasnosti Ministarstva. A ako je već dvoje ljudi iz te iste ambasade nastradolo pod nerazjašnjenim okolnostima, zašto i dalje držimo u kriznim područjima naše ljude. Bolje zatvoriti predstavništvo i povući ljude, jer je ljudski život jedini, i nema cenu. Sve normalne zemlje na svetu štite svoje građane, samo je u Srbiji ljudski život najjeftiniji. Dokle!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.