Трамп се још није ослободио Комија

Оно у чему је сагласна већина, укључујући и демократе и републиканце у Сенату САД, јесте да политички потреси, који су почели од самог избора новог америчког председника, слабе његов мандат и онемогућавају га да води политику неометано и доноси одлуке без притиска под којим се константно налази.

У ситуацији када још није сасвим јасно ко је кога контролисао и ко је за кога и у ком тренутку радио, свакодневно се појављују нови заплети. Само дан пошто је Трамп сменио Комија – за шта већина америчких медија тврди да је последица намере да обустави или барем успори истрага три комитета које документима и властитом истрагом снабдева ФБИ – Коми је позван да идуће недеље у својству грађанина сведочи пред Обавештајним комитетом Сената о истрази коју је до пре неки дан водио о руском утицају на председничке изборе.

Одлука о позиву је јединствена и иза ње стоје и председник одбора републиканац Ричард Бур, као и потпредседник демократа Марк Ворнер.

Шансу за добровољно сведочење пред овим одбором, која је пружена Комију, већ је „прокоцкао” бивши саветник за националну безбедност Мајкл Флин, те је истог дана добио обавезујући судски позив да донесе тражене документе везане за руску улогу, које је одбио да достави крајем прошлог месеца. И сам Флин, који је под притиском због наводних веза с Русијом поднео оставку у фебруару, под истрагом је ФБИ.

Иако Бела кућа демантује да Комијева смена има везе са истрагом ФБИ о руској улози у председничким изборима, у појединим америчким медијима се појавила вест да је Коми недавно тражио додатна финансијска средства потребна за ову истрагу.

Портпароли Беле куће су јуче такође имали тешкоће да новинарима објасне зашто је дошло до тога да амерички председник напрасно изгуби поверење у шефа ФБИ, који је уочи председничких избора покренуо истрагу у вези са електронском поштом његове противкандидаткиње Хилари Клинтон, што је, како сматрају демократе, довело до тога да она изгуби од Трампа.

У мноштву детаља који у западним медијима прате ову сасвим неочекивану смену, у прилог тези о наглом губитку поверења је индикативан и детаљ да Коми није могао ни да пошаље електронском поштом опроштајни мејл колегама, јер му је налог у ФБИ експресно обрисан. Морао је са другог сервера да пошаље мејл, који је потом разаслат колегама, а онда је објављен и на сајту Си-Ен-Ена. У писму није послао нарочито важну поруку, осим да ће бити добро и да ће му недостајати ФБИ, али да нема намеру да много коментарише одлуку да буде смењен и размишља о њој, као и начину на који је одлука спроведена.

Док део медија нескривено подржава истраге које нарушавају председнички углед, има и оних који сматрају да унутрашњополитички хаос у Вашингтону иде на руку Москви и да ни Кремљ, иако се не наводи на који начин, није невин у свему томе. Многим новинарима је засметало што на питања о смени првог америчког обавештајца руски министар спољних послова Сергеј Лавров није хтео ни реч да каже, чак су неки приметили да је био „изузетно весео”.

О неоснованости оваквог закључка јуче је писао Дојче веле нагласивши да је последње што би Трампу сада било потребно успех у преговорима са Русијом и да је после свега готово незамисливо да би у оваквој атмосфери сада било могуће да се Москва и Вашингтон договоре о Сирији или Украјини.

Непробојни зид на ову тему задржао је и руски председник Владимир Путин, који је на питање новинарке Си-Би-Еса шта мисли о смени Комија одговорио: „О његовој смени? То неће ни на који начин да утиче на наше односе. Молим вас, немојте да се увредите, али ми је ваше питање смешно. Ми немамо ништа са тим”, рекао је Путин и отклизао на утакмицу са хокејашима аматерима у Сочију.