Златни лав павиљону Немачке

Пре свега,  реч је о перформансу што није чест случај на павиљонским представљањима. Испред главног улаза жицом су ограђена два добермана у улози чувара зграде који се прилично мирно играју  док их  бијеналска публика фотографише. Простор павиљона такође има посебну архитектонску структуру. Преграђен је на два нивоа, зидове чине дупла стакла а под такође чини провидно  стакло. Иза стакала се одвијају перформанси, по двоје или троје уметника који су у односима насиља, интиме, у сваком случају односима који потенцирају наглашавају позицију тела , његову моћ и немоћ у хладном стакленом простору који асоцира на изглед неке корпорације.  Све је видљиво и сваки субјект је под контролом. И  извођачи и посетиоци. Док се из позадине чује врисак, посетиоци су заправо суочени са доживљајем моћи, насиља, отпора, а циљ имитације сексуалног чина није уживање него бити видљив и виђен.

Овај концепт преиспутује положај и третман индивидуе у снажном корпоративном свету , свету где сваки појединачни живот диктира тржиште, где је новац мера свега и као у Фаусту „продајемо нешто што не постоји. Душа не постоји, производи финансијског сектора не постоје, али систем функционише” навела је комесар павиљона Сузан Фефер. 

Жири у саставу Мануел Боирја Вијел (Шпанија, председник) Франческа Алфано Милјети (Италија), Еми Ченг (Тајван), Нтоне Едјубе (Камерун), и Марк Годфри (Велика Британија) у образложењу награде је истакао да је реч о „снажној инсталацији која поставља ургентна питања данашњице. Она гура посматрача у стање узнемирености. Оригинално архитектонско решење павиљона  такође прецизно позиционира објекте, слике, тело и звук“., наведено је у образложењу награде.

Златног лава за најбољег уметника добио је такође немачки уметник Франц Ерхард Валтер (1939). Он је у простору Арсенала изложио зидну инсталацију која је негде на пола пута између слике и скулптуре. Реч је заправо о великим зидним платнима, спуштених попут памучних завеса, а посетиоцу је омогућена намерно збуњујућа игра улсака односно немогућности уласка у ову инсталацију, при чему нам аутор намерно и не даје упутства кретања.  По оцени жирија рад овог уметника симболише начин живота и сталног кретања.

Сребрни лав за најбољег младог уметника припао је Хасану Кану из за инсталацију „Композиција за јавни парк” а, специјална награда за националну презентацију припала је Синтији Марсел из Бразила. Две специјалне награде добили су  Чарлс Атлас (САД) и Петрит Халилај  рођен на Косову, живи и ради  између Бозоле (Италија), Берлина и Приштине.

О награђеним и другим радовима са овогодишњег венецијанског бијенала биће више речи у Културном додатку наредне суботе.