Падају маске

Ср­би­ја је да­нас ве­о­ма по­што­ван, кључ­ни играч у ре­ги­о­ну. Ан­га­жо­ва­ла се на ре­форм­ском пу­ту ко­ји се већ ис­пла­тио. Ср­би­ја при­вла­чи ин­ве­сти­то­ре из свих кра­је­ва све­та, уз из­гле­де за но­ва рад­на ме­ста.

Ове ре­чи из­го­во­рио је у пе­так, 12. ма­ја, Јо­ха­нес Хан, европ­ски ко­ме­сар за про­ши­ре­ње и су­сед­ску по­ли­ти­ку. Аустриј­ски по­ли­ти­чар, ина­че док­тор фи­ло­зо­фи­је, ко­ји је сту­пио на по­ме­ну­ту ду­жност 1. но­вем­бра 2014. го­ди­не, чест је гост Бе­о­гра­да и зе­ма­ља ре­ги­о­на, о го­сто­ва­њу на стра­ни­ца­ма до­ма­ћих ме­ди­ја да и не го­во­римо. Ње­гов глас по­не­кад осо­ко­ли, као сад, по­не­кад баш и не.

Та­ко­ђе у пе­так, Ра­муш Ха­ра­ди­нај је на јед­ном ТВ ка­на­лу упу­тио оштру кри­ти­ку на адре­су ЕУ, а ,,по­себ­но” на адре­су САД, по­што Бри­сел и Ва­шинг­тон на­вод­но не схва­та­ју ,,да Ал­бан­ци ни­су на­род с ко­јим не­ко мо­же да се по­и­гра­ва и да нам се ру­га”.

,,На ову те­му Евро­па не ра­ди ни­шта”, ре­као је Ха­ра­ди­нај и до­дао: ,,За­хва­лан сам Бер­ли­ну ко­ји је имао ја­сан став у ве­зи с мо­јим слу­ча­јем.”

Бер­лин се још ни­је огла­сио по­во­дом Ха­ра­ди­на­је­ве тврд­ње, ни­је ни­ко ни из Фран­цу­ске, али би на­ве­де­не ре­чи тре­ба­ло да зна­че ка­ко је фран­цу­ски суд не­дав­ну од­лу­ку о ње­го­вом пу­шта­њу на сло­бо­ду до­нео под при­ти­ском Не­мач­ке.

Пред­став­ни­ци Не­мач­ке ода­ли су при­зна­ње Ср­би­ји што је у Бач­ком Јар­ку, с раз­ло­гом и пи­је­те­том, у не­де­љу 7. ма­ја от­кри­вен спо­ме­ник фолк­сдој­че­ри­ма стра­да­лим 1945–1946. го­ди­не у та­мо­шњем ло­го­ру.

Дан ка­сни­је, у Ма­ут­ха­у­зе­ну у Аустри­ји, на ко­ме­мо­ра­ци­ји по­во­дом 72. го­ди­шњи­це осло­ба­ђа­ња зло­гла­сног на­ци­стич­ког ло­го­ра, до­ма­ћи­ни су ме­ђу за­ста­ве др­жа­ва са­ве­зни­ца и по­бед­ни­ца у Дру­гом свет­ском ра­ту ста­ви­ли и за­ста­ву са­мо­про­гла­ше­не др­жа­ве Ко­со­во, што је иза­зва­ло про­тест де­ле­га­ци­је Ср­би­је.

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ