Оснивач „Гугла” лансирао летећи џет-ски

Покреће га електрични мотор, возач не мора да има никакву посебну дозволу за пилотирање и моћи ће да развије брзину од 40 километара на сат. Летелица „кити хок флајер” (Kitty hawk flyer), чедо компаније за коју је оснивачки капитал стигао од Ларија Пејџа, једног од суоснивача „Гугла”, очекује се да буде доступна купцима до краја године.

Ових дана објављен је први видео-снимак тест вожњe летелице намењенe вожњи искључиво над воденим површинама.

Иако умногоме подсећа на приручну, склепану конструкцију од мотоцикла, џет-скија и заштитне мреже за дечје скокове, у летелицу је уложено до сада, према појединим наводима америчких медија, око 100 милиона долара.

Ипак, није сав новац утрошен на „кити” већ је та сума вредност компаније „Зи аеро ”(Zee.aero) у коју је Пејџ уложио још од 2010. године.

Мотив преласка на ново поље рада човека који је са Сергејом Брином основао интернетски гигант може се тражити у све већој потреби многих да се брзо, безбедно и комфорно, без губљења времена у дугачким колонама, превезу са једног на други крај великих урбаних средина.

Чини се да оно што се до пре две деценије сматрало обликом футуризма данас постаје свакодневица и да ће мале индивидуалне летелице бити неизоставне на паркинзима и у гаражама.

„Кити хок” је тежак 100 килограма, намењен је вожњи само једне особе, и како је навео у свом твиту Себастијан Трун, један од главних менаџера тима који је радио на иновацији, сигурна је и за сада се легално може користити у Сједињеним Државама.

Да би се савладала техника управљања, преко гувернала, није потребно више од десетак минута инструктаже јер је принцип пресликан са џет-скија. Висина до које може да се попне не прелази 4,5 метара.

Како пише „Њујорк тајмс”, купцима је понуђен попуст од чак 2.000 долара када буду наручивали летелицу ако сада уплате 100 долара, мада није наведено колико ће коштати када доспе на тржиште.

Летећа индустрија

Да је будућност већ почела и да је инвестирање у летелице које ће заменити аутомобиле и мотоцикле добар пословни потез можда најбоље илуструје податак да се све већи број водећих светских компанија, попут „Боинга”, „Ербаса” и „Убера”, последњих неколико година одлучује да оснује посебне департмане и издваја јавности непознате буџете за развој прототипа летећих аутомобила.