Пале ваздушне међе

Од нашег сталног дописника

Љубљана – На аеродрому „Јоже Пучник” (некадашњи љубљански Брник добио је лане име по родоначелнику „словеначког пролећа” за отцепљење од СФРЈ) свечано је прослављен пад последње унутрашње границе у Европској унији. Шеф царинске контроле Марко Болта потврдио је да видљивих промена заправо и нема, једино је „организационо прилагођена контрола на неким новим контролним тачкама” док се, што се законодавства тиче, обавља исти надзор као и до сада.

То значи да су укинуте царинске контроле на „унутрашњим” летовима на дестинацијама унутар Уније, док сигурносни надзор остаје потпуно непромењен.

Оно што је за квалитет живота становника Словеније али и грађана ЕУ права новост, јесте да је управо почео да важи и нови споразум о ваздушном саобраћају између земаља Уније и САД. Детаље тог споразума је недавно разоткрио потпредседник европске комисије Жак Барот, а успех се огледа у чињеници да је нови документ одменио 21 билатерални споразум између појединих чланица ЕУ и САД. Нови договор постигнут између Брисела и Вашингтона уједно уређује прекоатлантске везе и за шест нових држава које до сада нису биле део споразума, међу којима је и Словенија. Тако споразум „Отворено небо” омогућава европским авио-превозницима да први пут у историји без ограничења лете с било којег аеродрома у ЕУ било куда у Америку.

Европска комисија оцењује да ће ново уређење омогућити да се прекоокеански промет током наредних пет година повећа за 26 милиона путника а то ће захваљујући новим правилима (тачније размаху конкуренције и последично много нижим ценама авио-карата) уштедети 12 милијарди евра иако ће цео подухват произвести чак 80.000 нових радних места у ЕУ и САД. Вођа сектора за државну границу у Полицијској управи Крањ Андреј Закрајшек истиче, међутим, да за полицајце, који раде на аеродрому „Јоже Пучник” у Љубљани, укидање унутрашњих граница не значи мање посла, јер је на брнишком аеродрому 60 одсто путника шенгенских, а остали су – нешенгенски, дакле претежно из држава западног Балкана.

Словенија захваљујући свом положају али и везама са државама из некадашње заједничке СФРЈ породице, одржава приличан број „нешенгенских авио-линија”, превасходно са Скопљем, Тираном и Истанбулом. У суштини се режим пограничне контроле за нешенгенске путнике неће битно изменити, јер се она већ неколико месеци у Словенији спроводи у складу са строгим шенгенским стандардима, тврди Закрајшек. Од сада ће погранична контрола бити обављана на „трансферним летовима”, пошто шенгенски режим предвиђа да се гранична контрола обави на првој „улазној тачки” – тамо где путник улази у шенгенски простор. То практично значи да ће путник из „нешенгенског простора” који путује преко Брника на пример за Франкфурт (где ће бити чвориште за даље међуконтиненталне или унутрашње ЕУ летове) морати да обави граничну контролу уласка у ЕУ на Брнику а не у Франкфурту, који ће се у том случају убрајати у „унутрашње-шенгенску” зону.

 Стога ће од сада, што се полицијске контроле тиче, бити строго одвојени путници из шенгенских држава од оних који долазе из „нешенгенских земаља”. У Словенији ће путнике осим тога делити и на оне који стижу из ЕУ чланица од оних који долазе из свих осталих земаља, за које ће и даље важити строга царинска контрола.