Српски бурићи за Пети континент

Бачварски занат и бурад векују на нашим просторима и тако ће, сва је прилика, остати, јер је данас тешко замислити српско поколење које би се пре прихватило пластичног него храстовог буренцета.

Док многи у тој посуди траже изворе задовољства, Душан у њој види свој зној и начин да заради за живот. И описује како тече израда, од почетка до краја.

– Бирам храст китњак, има га код нас на Јастрепцу, на Радану или Хомољским планинама. Годови су ситни, грађа чврста. Стружемо на даске и слажемо на природно сушење. Најмање две године мора да проведе на сунцу и киши, а ако кише нема онда се витло прска водом – прича Цветковић за „Политику”.

Објашњава да се прскањем отварају поре и спада танин, једињење биљног порекла које има штавно својство, па тако „дрво лакше дише и пре се осуши”. Већ на почетку посла постоји и мајсторска мудролија.

– Стругање грађе у даске је брже, исплативије, али боље дуге настају цепањем пошто онда линије иду природним током. Али, цепањем се од пет кубика грађе добије само један за рад. 

Следи машинска обрада:

– На свакој дуги раде се спољашњи па унутрашњи полукруг, затим се на фрезеру ваде углови, онда дуге деру и иду на савијање. Заложи се ватра, водећи рачуна да не буде прејака, и над њу се наднесе дно бурета које још има потпуно праве дуге. Али, на огњу њихов крај омекша и почиње да се савија и уз помоћ сајле сачувамо тај нови облик. Па окренемо други крај бурета, такође на савијање и то обично траје тридесетак минута, зависно од величине и дебљине бурета.

На то се надовезује окивање обручевима, и то данас, хвала техници, може да се ради од разних лимова, топло ваљаних, поцинкованих, прохромских…

– Будуће буре после тога иде на машину за вађење утора, која прави канал од центиметра дубине и ширине, где улази данце направљено на другој машини, са конусом по ободу. Данце је, рецимо, дебелео 25 до 30 милиметара за бурад од 15 литара, а за бурад од 120 литара мора да буде 35 милиметара. Дуга за 100 литара дебела је 35 милиметара где је утор, по средини је 25. За свако буре морамо посебно да обрадимо данце, не можеш ти да направиш за 100 буради 100 истих данаца па само убациш. Напослетку, долазе завршна обрада и брушење.

У новије време, вели мајстор, праве се и барикирана бурад, обгорела изнутра, за вискије, вињаке или вина. И ту постоји степеновање: да мало обгори, или нешто више што даје боју чоколаде, или да се пусти још већа ватра па да пет милиметара на унутрашњој страни дуге буде угљенисано.

Цветковић приповеда да су цене овој роби већ дуго непромењене, евро по литру за бурад од 50 до 100 литара. Бурићи од три литра коштају 20 евра, али буре од 200 литара је 140, од 300 литара 220, а од 500 литара 350 евра.

Има добру екипу код куће, оца Хранислава од којег је наследио занат, и синове Александра и Николу, па су у Модрицама створили предузеће „Етно – Цветковић” израђујући, то им је основни посао сада, разни намештај у једном примерку. А бурад извозе, као и још двадесетак бачвара из истог села, јер имају старе канале и сталне купце.

– Продајемо по целој Европи, највише у Италији и Словенији, чак и Француској. Имамо добар пласман и у Аустралији, где шаљемо пуне контејнере бурића од пет литара – рече Цветковић за своју робу која ће, вели, радног домаћина послужити и пола столећа.