Srpski burići za Peti kontinent

Bačvarski zanat i burad vekuju na našim prostorima i tako će, sva je prilika, ostati, jer je danas teško zamisliti srpsko pokolenje koje bi se pre prihvatilo plastičnog nego hrastovog burenceta.

Dok mnogi u toj posudi traže izvore zadovoljstva, Dušan u njoj vidi svoj znoj i način da zaradi za život. I opisuje kako teče izrada, od početka do kraja.

– Biram hrast kitnjak, ima ga kod nas na Jastrepcu, na Radanu ili Homoljskim planinama. Godovi su sitni, građa čvrsta. Stružemo na daske i slažemo na prirodno sušenje. Najmanje dve godine mora da provede na suncu i kiši, a ako kiše nema onda se vitlo prska vodom – priča Cvetković za „Politiku”.

Objašnjava da se prskanjem otvaraju pore i spada tanin, jedinjenje biljnog porekla koje ima štavno svojstvo, pa tako „drvo lakše diše i pre se osuši”. Već na početku posla postoji i majstorska mudrolija.

– Struganje građe u daske je brže, isplativije, ali bolje duge nastaju cepanjem pošto onda linije idu prirodnim tokom. Ali, cepanjem se od pet kubika građe dobije samo jedan za rad. 

Sledi mašinska obrada:

– Na svakoj dugi rade se spoljašnji pa unutrašnji polukrug, zatim se na frezeru vade uglovi, onda duge deru i idu na savijanje. Založi se vatra, vodeći računa da ne bude prejaka, i nad nju se nadnese dno bureta koje još ima potpuno prave duge. Ali, na ognju njihov kraj omekša i počinje da se savija i uz pomoć sajle sačuvamo taj novi oblik. Pa okrenemo drugi kraj bureta, takođe na savijanje i to obično traje tridesetak minuta, zavisno od veličine i debljine bureta.

Na to se nadovezuje okivanje obručevima, i to danas, hvala tehnici, može da se radi od raznih limova, toplo valjanih, pocinkovanih, prohromskih…

– Buduće bure posle toga ide na mašinu za vađenje utora, koja pravi kanal od centimetra dubine i širine, gde ulazi dance napravljeno na drugoj mašini, sa konusom po obodu. Dance je, recimo, debeleo 25 do 30 milimetara za burad od 15 litara, a za burad od 120 litara mora da bude 35 milimetara. Duga za 100 litara debela je 35 milimetara gde je utor, po sredini je 25. Za svako bure moramo posebno da obradimo dance, ne možeš ti da napraviš za 100 buradi 100 istih danaca pa samo ubaciš. Naposletku, dolaze završna obrada i brušenje.

U novije vreme, veli majstor, prave se i barikirana burad, obgorela iznutra, za viskije, vinjake ili vina. I tu postoji stepenovanje: da malo obgori, ili nešto više što daje boju čokolade, ili da se pusti još veća vatra pa da pet milimetara na unutrašnjoj strani duge bude ugljenisano.

Cvetković pripoveda da su cene ovoj robi već dugo nepromenjene, evro po litru za burad od 50 do 100 litara. Burići od tri litra koštaju 20 evra, ali bure od 200 litara je 140, od 300 litara 220, a od 500 litara 350 evra.

Ima dobru ekipu kod kuće, oca Hranislava od kojeg je nasledio zanat, i sinove Aleksandra i Nikolu, pa su u Modricama stvorili preduzeće „Etno – Cvetković” izrađujući, to im je osnovni posao sada, razni nameštaj u jednom primerku. A burad izvoze, kao i još dvadesetak bačvara iz istog sela, jer imaju stare kanale i stalne kupce.

– Prodajemo po celoj Evropi, najviše u Italiji i Sloveniji, čak i Francuskoj. Imamo dobar plasman i u Australiji, gde šaljemo pune kontejnere burića od pet litara – reče Cvetković za svoju robu koja će, veli, radnog domaćina poslužiti i pola stoleća.