За Британце „Турски ток” – кисело грожђе

Велика Британија не помиње се ни у једном од гасних пројеката ни с истока, ни са запада, али западни аналитичари, како преноси Спутњик, сматрају да је овај гасовод већ доведен у питање.

Британски експерти са Оксфордског института за енергетска истраживања наводе да постоји ризик да нови гасовод неће бити довољно искоришћен. До тога ће, како тврде, довести жеља Анкаре да смањи своју енергетску зависност.

Осим тога, Турци желе да оборе цену руског гаса и да купују мање руског гаса него што је раније планирано. Аналитичари наводе да би 2019. требало да буде прекретница за руску енергетику и подсећају да је те године планирано покретање два пројекта – „Северног тока 2” и „Турског тока”. Оба би требало да замене застарелу и проблематичну украјинску маршруту. Али, ако су обими нових гасовода „Северног тока” већ нашли купце, „Турски ток” би могао да остане недовољно искоришћен, или чак непотребан, наводе Британци у свом извештају.

Ову своју тврдњу аналитичари поткрепљују тврдњом да би 2020. године требало да буде пуштен у рад још један гасовод, азербејџански ТАНАП. Првих година ће, како наводе, тим гасоводом у Турску стизати 10 милијарди кубних метара гаса годишње, а од 2026. око 31 милијарда. Истовремено, капацитет првог крака „Турског тока” износиће 15,75 милијарди кубика гаса годишње, али пошто су у питању две цеви, дуплираће се и овај капацитет.

Упитан откуда толика брига Енглеза за Турску, када их овај гасовод не дотиче, Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије, одговара да је у питању „кисело грожђе”.

– Енглези воле у све да се мешају. Зато себи дају за право да коментаришу чак и оно што их се уопште не тиче, као што је „Турски ток”. Они добро знају да азербејџанског гаса нема ни приближно колико има руског, те да Турци сигурно не би градили „Туркси то” да могу да рачунају на сигурно снабдевање из другог правца– каже Вулетић.

Енглези, хтели или не, морају да се помире с чињеницом да је Турска индустријска сила и да јој је гас неопходан, јер се индустријски стално развија. Осим тога, потребе за гасом су све веће и због чињенице да Турци имају проблема с угљем, објашњава наш саговорник.

Друго, додаје, они коју у ово време граде гасовод, добро процењују да ли ће потрошња гаса расти или неће јер градња много кошта.

– Све и да је тачно да повећаном тражњом, односно градњом „Турског тока” већег капацитета од оног који им је потребан, Анкара хоће да снизе набавну цену гаса, шта ту има лоше. Онај ко купује хоће најбоље да прође, па Турска, као огроман потрошач гаса, чини исто што би чинили и Енглези да граде свој део гасовода – каже Вулетић.

Проблем је, додаје, више политичке природе. Енглези се сада плаше да суперсила, каква је Турска не напусти НАТО, јер се много приближила Русији, па их опомињу да много пара троше на гасовод с Русијом, који им није потребан.