Два тендера спасавају РТБ Бор

Сценарио А подразумева да у директорску фотељу, уместо Благоја Спасковског, седне тим професионалних менаџера, док сценарио Бе значи долазак стратешког партнера у Бор. Сударају ли се у пракси ова два тендера и хоће ли заинтересовани инвеститор, који би у РТБ Бор требало да донесе и свој новац, пристати да његовом инвестицијом управља неко други?

Оглас за приватизационог саветника објављен је у „Фајненшел тајмсу” паралелно са јавним позивом за избор професионалног менаџмента који је објављен у „Политици”.

Консултант који добије посао на овом тендеру требало би да предложи модел по коме ће стратешки партнер ући у РТБ Бор. На столу је пет могућности. Прва подразумева примену мера из „Унапред припремљеног плана реорганизације”, док друга значи заједничко улагање РТБ Бор кроз јавно-приватно партнерство. Биће размотрена могућност приватизације или оснивање нових привредних субјеката, али и продаја капитала и имовине предузећа, као и докапитализација РТБ Бор групе и његових зависних друштава. Могућа је и комбинација свих ових мера.

Консултантске куће које могу да се јаве на овај позив треба да имају пословне приходе од најмање 300 милиона динара, али уз услов да последње три године нису биле у минусу. Такође, рачун компаније не сме бити у блокади. Најмање пет чланова тима требало би да су стално запослени код понуђача и да имају најмање пет година радног искуства на сродним пословима.

Ранији покушаји државе да удоми борског гиганта обично су се неславно завршавали. Приликом првог покушаја приватизације 2006. године за куповину борског РТБ Бор интересовале су се чак 23 фирме. Румунски „Купром”, који је дао највећу понуду од 400 милиона долара, није успео да испуни уговорне обавезе и уплати обећани новац и приватизација није успела.

Други покушај продаје био је у августу 2007. године. На том тендеру победио је аустријски „Атек” који је понудио 466 милиона. Међутим, ни са овим понуђачем РТБ Бор није имао среће. И „Атек”, баш као и румунски „Купром”, био је без пара.

После два пропала тендера, држава је одлучила да докапитализацијом у приватизацију РТБ Бор уведе стратешког партнера. Било је замишљено да Република Србија у заједничку компанију унесе имовину РТБ, а партнер би имао обавезу инвестирања. Предвиђено је било и да улагач све дугове преузме на себе. То је, по многима, био основни разлог зашто ни такав начин приватизације није успео. Агенција је 11. јула 2008. објавила јавни позив за достављање заинтересованости за стратешко партнерство. На продају је изнето 67  одсто капитала. Заинтересованих, међутим, није било.

Да ли ће овог пута бити другачије ускоро ћемо имати прилике да видимо. Премијер Александар Вучић у Кини лобира за РТБ Бор, па је тако јуче замолио шефа кинеске владе Ли Кећијанга за помоћ да ова компанија настави да ради и функционише. Председник владе одавно је РТБ Бор означио као проблем број један српске економије.

Оно што у преговорима око проналажења стратешког партнера за ову компанију тренутно може да буде олакшавајућа околност јесте да цена бакра на светском тржишту расте. Пре два дана на Лондонској берзи износила је 5.585 долара по тони. Прошле године у ово време цена бакра кретала око 4.500 долара по тони.  Пре него што је наступила криза на светском тржишту бакра, цена је (2010. године) била близу 9.000 долара по тони.