Потопљене наде у Шулца

На изборима у најмногољуднијој немачкој покрајини – Северној Рајни – Вестфалији – неочекивано победу је однела опозициона ЦДУ, освојивши 33 одсто гласова, што је 6,7 процената више него пре пет година, док је владајућа СПД освојила 31,2 одсто што је 7,9 процената мање него 2012. Подршка такође владајућим Зеленима се безмало преполовила и сада је тек 6,4 одсто, док је ФДП освојила чак 12,6 гласова, десничари из Алтернативе за Немачку 7,4 одсто, а Левица, упркос расту подршке у овој западнонемачкој покрајини, опет није успела да пребаци цензус, освојивши 4,9 одсто гласова.

Овај резултат не само што је онемогућио досадашњу коалициону власт СПД и Зелених већ је поприлично потопио превелике наде социјалдемократа да би Шулц после савезних избора могао да постане канцелар тако што ће СДП, Левица и Зелени имати парламентарну већину. Иако је у недељу увече признао да је пораз у покрајини у којој живи петина свих немачких бирача „тежак дан за СПД” и њега лично јер потиче из те покрајине, Шулц је поручио присталицама да наставе борбу и да су још у боксерском рингу.

„Сада предстоји следећа рунда, одлучујућа рунда. На крају, када погледамо у судију, бирачи ће бити они који ће подићи руке победнику”, покушао је Шулц да ободри своје присталице и сараднике. „Мој пријатељ Емануел Макрон је пре пет месеци био на дну, а сада је он председник.”

Упркос Шулцовом настојању да буде пун оптимизма, коментатор портала магазина „Шпигл” истиче да је „Шулцу сада неопходно чудо”, док најтиражнији немачки таблоид „Билд” оцењује да ће „са јасним поразима на покрајинским изборима, СПД-у бити веома тешко да победи на савезним изборима у септембру”.

Колико пре годину дана немали број коментатора је прогнозирао канцеларкин пад али и ЦДУ. Тада је ЦДУ први пут постала другорангирана странка у Баден Виртембергу, који је важио за покрајину стожер демохришћанских бирача. Осим тога, изборни дебакл ју је истиснуо из власти у Берлину, а од укупно 16 немачких покрајина у само четири – Сару, Хесену, Саксонији и Саксонији-Анхалт – премијери су били из редова ЦДУ, не рачунајући и Баварску где је на челу Хорст Зехофер, лидер њихове сестринске странке баварских демохришћана (ЦСУ).

Међутим, ова година је драматично променила изборну срећу ЦДУ, па је она ојачала власт у Сару и добила највише гласова у Шлезвиг-Холштајну и Северној Рајни – Вестфалији, добивши шансу да има још два покрајинска премијера. Победа у Северној Рајни – Вестфалији је још значајнија за канцеларку јер је ту примљен велики број избеглица, а ту је и Келн у којем су се пре безмало годину и по дана догодили масовни сексуални напади миграната на жене у новогодишњој ноћи, што је био велики ударац за Меркелину мигрантску политику. Све то, ипак, није довело до огромне подршке антиимигрантској АфД, а својеврсно политичко васкрсавање су доживели либерали са својим новим лидером Кристијаном Линднером којег већ описују као „новог Геншера”.

Уколико ЦДУ и ФПД наставе тренд раста популарности, а Зелени и даље буду тонули, сва је прилика да наредних месеци неће бити дилема да ли ће Меркелова или Шулц бити у канцеларској фотељи, већ да ли ће немачка „мама” коалициону владу формирати са садашњим партнерима из СПД-а или са либералима који су јој били партнери у њеном другом мандату.